| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
4/4/2008Време среће
"Волим те не због тога што си ти
већ због тога што сам ја
када сам поред тебе."
Маркес
28/3/2008Дигни руку
* Чувајте срце! Срце не страда ни од рада, ни од здраве људске муке и невоље, већ од самољубља и повређене сујете. За срце нема тежег напора него кад се много бавимо собом. * Ко има проблема, нека дигне руку. И нека је држи тако све док му не утрне. Кад спусти руку, биће му много лакше. + Душко Радовић
17/3/2008Истина
Волим све истине које нису обавезне.
Јер права истина је стидљива као мирис.
Бранко Миљковић
*
8/11/2007Sakupljanje Plodova
Moj delić onog najboljeg u ovom svetu iz tvojih
će ruku doći: takvo je bilo tvoje obećanje.
Stoga mi tvoja svetlost suzama blista.
Plašim se da me drugi vode da ne bih promašio
tebe, koji na nekom uglu puta čekaš da mi budeš
vodič. Idem tvrdoglavo svojim putem dok te moja
ludost sama ne namami na moj prag.
Jer, imam tvoje obećanje da će moj delić onog
najboljeg u ovom svetu iz tvojih ruku doći.
Tagore
11/6/2007Iz M. dnevnika
Svako ljudsko biće živi svoju sopstvenu želju; ona čini deo njegovog blaga i, iako je emocija ta koja mnoge može da otera, obično privlači onoga koji je voljen. To je emocija koju je moja duša izabrala, i toliko jaka da može da se proširi na sve i svakoga oko mene. Svakoga dana biram istinu sa kojom ću živeti. Pokušavam da budem praktična, efikasna, profesionalna. Ali bih volela da mogu da izaberem, uvek, želju kao moju saputnicu. Ne iz obaveze, niti da ublažim samoću svog življenja, već zato što je to lepo. Da, to je vrlo lepo. *
P.Koeljo-Jedaneaest minuta 10/6/200711 minuta
Ljubav nije u drugome, nego u svakom od nas i mi je sami u sebi budimo. Međutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga skim ćemo deliti svoja osećanja. *** ...čovek koji je išao sa mnom – jedan slikar, jedan život drugačiji od moga – bacio je kamenčić u vodu. Na mestu gde je kamen pao, pojavili su se mali krugovi koji su se širili, sve dok nisu dotakli jednog patka koji je tuda plivao, i nije imao nikakve veze sa bačenim kamenom. I umesto da se uplaši zbog pojave neočekivanog talasa, on je počeo da se igra sa njim. *** A kad se ima u vidu kako je sazdan ovaj svet, jedan srećan dan gotovo da je ravan čudu. P.Koeljo 3/9/2006DOM
Srećni li smo, nas dvoje, jer naš dom je bezvremen; nas dvoje, što siđosmo lagano s mirisnih bregova večne sadašnjosti, da se barem jedan dan (ili kraće) radujemo tajnama rođenja i smrti.
E.E.Kamings 5/7/2006CITAT
Pobrinite se da dobijete ono što volite inače će vas prisiliti da volite ono što dobijete.
Bernard Šo 6/5/2006SAN I DIM
Po vazduhu lebdi mnoštvo paukovih niti i kada duva vetar. Na bledo plavoj pozadini neba, končići paučine povremeno bljesnu iskričavim, hladnim sjajem boje srebra.... Pokušavam da se setim rečenice koju sam nekad negde pročitao i od koje pamtim samo dve reči: san i dim. I tek kad osetim na licu laki, igličasti dodir jedne paukove niti, vraća mi se u sećanje ime onog ko je tu rečenicu napisao. Marko Aurelije. Marko Aurelije kaže da je duša samo san i dim. Prošlost je, međutim, samo san i dim. Slike minulih dana nalik su na odsev kandila i žižak sećanja gori drhtavo i mutno.... N.Milošević
1/5/2006VARKA VETRA
U jednoj knjizi našao sam priču o izvesnom rabinu koga je jednom njegov učenik upitao zašto danas više nema ljudi koji su videli lice Božje. Zato što danas niko nije u stanju da se sagne tako nisko, odgovorio je rabin. Nisam siguran da znam šta je tačno rabin mislio. Da li sagnuti se znači poniziti se i tek tako otkriti lice Božje, ili znači tražiti i naći lice Gospodnje ovde dole na zemlji, a ne tamo gore na nebu? Jer - ja bar tako mislim - ako nema ničeg ovde dole, nema ničeg ni tamo gore. ... A i ovaj moj spisateljski poriv je zapravo pokušaj da se sagnem dovoljno nisko. I da ugledam lice beskonačnosti, ovde dole. Ako ga ima. Ako ga ima. Jer, kad u jedan vetrovit dan čujete kako vas izdaleka doziva nečiji glas, nemojte biti sigurni da vas to zaista neko zove. Možda vam se samo čini. Možda je to samo varka vetra. N.Milošević
15/4/2006NEĆU Ja te neću slediti, Andre..
Neću ponovo graditi nikakav život,
jer sam upravo naučila da budem
dom onom koji je bio moj. I sviđa
mi se. Ne želim ništa drugo.
Razumem ih, ta tvoja daleka ostrva,
i razumem tvoje snove, i tvoje planove.
Ali, nema više puta koji bi me tamo odveo.
I nećeš ga moći izmisliti ti, za mene,
na jednom tlu koji ne postoji.
Oprosti mi, voljena moja ljubavi,
ali neće biti moja, tvoja budućnost.
A.Baricco Okean more 14/4/2006VOLELA SAM TE... Volela sam te, Andre, i ne mogu da zamislim da se od toga može voleti više. Imala sam život,
koji me je činio srećnom, i dopustila sam da se
razbije u paramparčad samo da bih bila sa tobom.
Nisam te volela iz dosade, ili zbog usamljenosti,
ili iz hira. Volela sam te jer je želja za tobom bila
jača od bilo kakve sreće. I znala sam da život ipak
nije dovoljno veliki da drži na okupu sve ono što
želja uspe da zamisli. Ali nisam pokušala da se
zaustavim, ni da te zaustavim...
A.Baricco Okean more
19/3/2006ZALJUBLJENI
Zaljubljeni mogu da žive na vrh planine na jednom stablu, u dnu šume u jednoj pećini, nasred mora na jednoj dasci. Zato je ljubav najisključivije osećanje koliko je i najpotpuniji život. Ljubav sve ispuni i sve zameni. Rađanje ljubavi u duši, to je više i lepše nego rađanje sunca na okeanu. Hese
17/3/2006BEZNADEŽNA USKLADJENOST
"Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita,tako da Čovek mora da beŽi, dok ona plavi sve iza njegovih ledja,da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičga,dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna uskladjenost ,umor čula,nestvarna snaga sećanja i navika,koja nas štiti ,vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog daha.Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabana sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu,dok smo bežali napred , sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima cemo ga nazvati, ipak će biti beznadezno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu sto smo propustili." 16/3/2006NEŠTO MORA BITI MOJE
Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš. Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše u tom gužvanju? Nešto mora biti moje. M.Selimović (Tvrđava)
|
Nešto o meni 
U razbijanju svakodnevice koja utire put navike, lutam stranputicama grešeći često, u strahu da ne ostanem u zamci zablude nametnutih pravila. Uskovitlanim mislima obilazim mesta svojih maštanja, nestvarno obojena muzikom mojih snova. Poneta tajnom skriveno zamišljene lepote življenja, u sukobljavanju sa istinom, razotkrivam svoje slabosti i svoj neodgovarajući otpor nepravdama. I idem dalje...
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
*
rAnita
