Pa, eto tako - povremeno čitam BETON. Nije da ga ne čitam... Bar na NET-u. To je bar lako. Ne mora čak ni da se trkne do kioska.
A u ovom broju baš jedan prilog o momku koji je jedno izvesno vreme prisutan na srpskoj književnoj sceni i njegovom novom romanu.
A u ovom broju baš jedan prilog o momku koji je jedno izvesno vreme prisutan na srpskoj književnoj sceni i njegovom novom romanu.
"Pisac" (mora pod znak navoda. Nema druge!) jeste dr. Goran Milašinović, a roman "Maske Sofije de Montenj" (Stubovi kulture, 2007.)
Pretpostavljam da je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu (?!) To ne može da omaši, i target promaši!
Pretpostavljam da je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu (?!) To ne može da omaši, i target promaši!
Ne, ništra nisam čitao od dotičnog gospodina, niti nameravam. Zato što sledi, nisu moje reči već - g-đe Ljiljane Đurđić. A ona je opaka: koga dohvati tu trava ne raste!
Goranče, nije ti lako. Čuvaj se! A sada kreću citati...
"Dobar lekar obično nije pisac, niti mu pada na pamet da to bude. Dobar pisac je samo slučajno lekar. Biti dobar lekar i istovremeno dobar pisac je izuzetak. U srpskoj književnosti postoji samo jedan takav: Laza Lazarević. Pažljiva anamneza lekara i pisca Gorana Milašinovića ukazuje na nekakvo medicinsko znanje iz oblasti kardiologije i veoma uočljivo odsustvo svakog spisateljskog dara."
Pa, možda i po neki komentar. Dakle, zapamtimo - odsustvo svakog spisateljskog dara. Pa, nije to strašno. Nije spisateljski dar bubreg, mozak ili srce pa da bez njega ne može da se živi. Može, može, nego šta! Dokaz je i sam g-din Milašinović koji hoda ovim svetom i zemljom Srbijom.
Sledeći citat:
"Maske Sofije de Montenj, poslednje delce narečenog lekara-pisca, kao i prethodno Apsint, predstavlja primer nadobudne, naduvane skribomanije. Knjiga poseduje nepotrebno zapetljanu konstrukciju i potpuno nepodnošljivu fabulu."
Dakle, lekarska dijagnoza - SKRIBOMANIJA. Ni to nije bolest opasna po život g-dina Milašinovića, ali za srpsku književnost nije baš nešto poželjno.
A evo i citata iz Milašinovićevog romana:
1. „Trebalo ih je (žene!) samo stići okrenuti i saviti u kukovima. Potom slobodno uzeti. U dva poteza. Kako rade primati.“
2. „Eh, muškarci, kao hrastovi. I kada stare, ostaju u dobrom komadu.“
3. „Njegovo lice kao da je u tom trenutku tresnula besna kobila."
Spasi Bože Osterajh, Serbiju.... I nas blogere...
I ponovo kao egzegutor g-dja Ljiljana Đurđić (dakle citat iz BETONA):
"Konačna dijagnoza: književna nedarovitost, sklonost ka samoreklamerstvu, pretencioznost i precioznost dostojne Sterijine Feme. I neka mi objasni neko od onih koji su uspeli da pročitaju ovo bljutavo štivo, kako to „koka Aržil de Montenj“ alias Sofija de Montenj, može da „kukuriče“, makar i figurativno? A ako i može, nije li to, kao i cela knjiga, odveć glupavo?
Eh, da je nešto više na srpskoj sceni Ljiljani Đurđić i njoj sličnih, a takvih kao što g-din Goran Milašinović vrli pisac "Stubova kultura" (autor-ekskluzivac, maltene) ako mogu da nas zaobiđu.
Toliko od K.P-a!
Pa, možda i po neki komentar. Dakle, zapamtimo - odsustvo svakog spisateljskog dara. Pa, nije to strašno. Nije spisateljski dar bubreg, mozak ili srce pa da bez njega ne može da se živi. Može, može, nego šta! Dokaz je i sam g-din Milašinović koji hoda ovim svetom i zemljom Srbijom.
Sledeći citat:
"Maske Sofije de Montenj, poslednje delce narečenog lekara-pisca, kao i prethodno Apsint, predstavlja primer nadobudne, naduvane skribomanije. Knjiga poseduje nepotrebno zapetljanu konstrukciju i potpuno nepodnošljivu fabulu."
Dakle, lekarska dijagnoza - SKRIBOMANIJA. Ni to nije bolest opasna po život g-dina Milašinovića, ali za srpsku književnost nije baš nešto poželjno.
A evo i citata iz Milašinovićevog romana:
1. „Trebalo ih je (žene!) samo stići okrenuti i saviti u kukovima. Potom slobodno uzeti. U dva poteza. Kako rade primati.“
2. „Eh, muškarci, kao hrastovi. I kada stare, ostaju u dobrom komadu.“
3. „Njegovo lice kao da je u tom trenutku tresnula besna kobila."
Spasi Bože Osterajh, Serbiju.... I nas blogere...
I ponovo kao egzegutor g-dja Ljiljana Đurđić (dakle citat iz BETONA):
"Konačna dijagnoza: književna nedarovitost, sklonost ka samoreklamerstvu, pretencioznost i precioznost dostojne Sterijine Feme. I neka mi objasni neko od onih koji su uspeli da pročitaju ovo bljutavo štivo, kako to „koka Aržil de Montenj“ alias Sofija de Montenj, može da „kukuriče“, makar i figurativno? A ako i može, nije li to, kao i cela knjiga, odveć glupavo?
Eh, da je nešto više na srpskoj sceni Ljiljani Đurđić i njoj sličnih, a takvih kao što g-din Goran Milašinović vrli pisac "Stubova kultura" (autor-ekskluzivac, maltene) ako mogu da nas zaobiđu.
Toliko od K.P-a!