Ako je tako, zašto onda hodaš tim gradom?

#Lady, oprosti što se mešem, on voli grad K i pati za njim. #Kralju, nema više onog K. koga voliš i sećaš ga se. Danas svaki drugi građanin, statistički posmatrano nije poreklom iz K., ne razume ga, ne oseća ga, nije ga gradio, ne ciglom, nije ga gradio školujući se, šetajući se, diveći mu se, otkrivajući ga, zaljubljujući se u njemu, opijajući se u njemu, krstareći njim, pešice, mnogo puta s' jednog kraja na drugi...Ti novi, svaki drugi, ne vole ga, ne poštuju ga, ne vide ga, ne osećaju ga...

Zasto Nepoznati hoda tim gradom, gradom K? Zato sto je njegovo hodanje ulicama tog grada nesto sustinsko, cista esencija, sto bi se reklo...
Da, Anagama dobro zna koji je taj grad K. I on hoda ulicama tog grada.. Malo cesce nego Nepoznati, da ne kazem - svakodnevno...
kada bi Anagama bio na ulicama negog drugog grada, i kada bi k-ovske ulice bile tek njegovo nostalgicno secanje na ulice njegovog detinjstva, decastva... bio bi sentimentalniji prema njima...

Verovatno si u pravu kada kažeš da bih bio sentimentalniji. Ipak, pored ulica, raskršća, kuća, zgrada i kafana, škola, izloga i bioskopa, pozorišta, pijace i gimnazije, parka, muzeja i konaka, K čine i ljudi a ja sam zapravo hteo da kažem da je među njima svaki drugi neK-ovac koji ga uništava u svakom smislu, i fizičkom i moralnom i estetskom i kulturnom na najbrutalniji način. Naravno da je među njima divnih ljudi koji nisu takvi, koji naprotiv uzdižu K ali mali je procenat, pre je promil nego procenat. To je neminovno kod gradova ali ovo se desilo prebrzo, prebrzo da bi on to podneo. Uostalom, nije to doživeo samo K već svaki grad u Srbiji. No, dragi Kraljupajaca, ne želim da ti kvarim to lepo sećanje dok ti ulicom od Gimnazije prema kafani Balkan, dok prolaziš pored Doma omladine pada bodljikava zelena kora kestena :))

Skoro da si pogodio Anagama da sam detinjstvo proveo u blizini Gimnazije (ili kako se to onda a možda i sada zove "Kod pozorišta") i da mi je to bila marš-ruta dok sam išao u školu... ostale delove K-a...
Da, ljudi su važni, priznajem, a oni su lako kvarljiva roba.
Ipak, imamo mi naš K-a koji je u malo višim sferama, a ne baš na nivou asfalta i prašine... Možda baš u krošnjama kestena koje si pomenuo...