Friday
- Odiseja u svemiru 2001 (A. Klark) - odlomci
Iza svakog čoveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno, za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bića hodilo je planetom zemljom.
Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobičnom podudarnošću, postoji takođe oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlečnom Putu. Za svakog čoveka, dakle, koji je ikada živeo u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda.
Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, često blistavije i veličanstvenije od male, obližnje zvezde koju mi nazivamo Sunce. A mnoga - možda pretežna većina - među tim stranim suncima imaju planete što kruže oko njih. Gotovo je, znači, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljudske vrste, počev od prvog čovekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj - ili pakao - veliki poput celog sveta..
(...)
Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobičajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko da preživi još jedan dan, a niko nije umro.
Te večeri kristalna ploča ponovo ih je čekala, okružena svojim pulsirajućim oreolom svetlosti i zvuka. Program koji im je pripremila bio je, međutim, donekle različit.
Neke čovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najviše obećavali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gamižu po neiskorišćenim stazama i bogazima mozga. A onda počeše da mu se javljaju prikaze.
Možda su se nalazile u kristalnom bloku; možda su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom slučaju, za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobičajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorije bio je na neki način ublažen.
Pred očima mu je stajala jedna spokojna porodična skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovala od prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mužjak, ženka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili pred njim, bili su očigledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne kože. Bio je to oblik življenja na koji Gleda-Mesec ni u snu nije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. S vremena na vreme, zaludno bi se promeškoljili, izležavajući se pred ulazom u pećinu. Po svemu sudeći, živeli su u miru sa svetom. Povremeno, krupni mužjak gromko bi huknuo od zadovoljstva.
Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom iščile. Kristal je sada predstavljao samo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povede pleme natrag ka pećinama.
Svesno se nije sećao onoga što je video, ali te noći, dok je zamišljeno sedeo pred ulazom u svoju jazbinu, sa ušima načuljenim ka šumovima sveta oko sebe, Gleda-Mesec iskusi prva slabašna znamenja jednog novog i moćnog osećanja. Bilo je to neodređeno i nejasno osećanje zavisti - nezadovoljstva vlastitim životom. Nije imao predstavu šta bi mogao biti uzrok tome, a još manje kako da mu stane nakraj; ali nezadovoljstvo se uvuklo u njegovu dušu i on je načinio jedan mali korak ka ljudskosti.
Iz noći u noć, ponavljala se predstava o ta četiri odebljala čovekolika majmuna, sve dok nije postala izvor opsedajuće ozlojeđenosti, čija je svrha bila da pojača Gleda-Mesečevu večnu, satiruću glad. No, samo ono što je video nije bilo dovoljno da se izazove to dejstvo; bilo je potrebno i psihološko osnaženje. U Gleda-Mesečavom životu javile su se stoga praznine van domašaja njegovog pamćenja u kojima su sami atomi njegovog jednostavnog mozga bili prestrojeni u nove sklopove. Ako on opstane, ti sklopovi postaće večni, budući da će ih njegovi geni preneti potonjim naraštajima.
Bio je to spor, mukotrpan posao, ali kristalni monolit imao je strpljenja. Ni on, ni njegove replike raštrkane po polovini globusa nisu očekivali da će postići uspeh sa svim mnoštvom skupina uključenim u opit. Stotinu krahova ne bi imalo značaja, ako bi samo jedan uspeh moga da promeni sudbinu sveta.
(...)
U svemu tome postojalo je nešto košmarno nestvarno. Boumenu se javio utisak da se nalazi na klupi za svedoke i da je podvrgnut unakrsnom ispitivanju nekog neprijateljski nastrojenog javnog tužioca u vezi sa zločinom koga on uopšte nije svestan - ali ipak zna da bi, iako je nevin, i najmanja omaška u govoru mogla da mu sruči nesreću na glavu.
"Želim da to sam obavim, Hale", reče on. "Molim te, daj mi kontrole."
"Slušaj, Dejve, čeka te mnogo posla. Predlažem ti da to prepustiš meni."
"Hale, prebaci mi ručnu kontrolu hibernacije."
"Na osnovu harmonika u tvom glasu, Dejve, mogu da razaberem da si veoma uzrujan. Zašto ne bi uzeo jednu pilulu protiv stresa i malo se odmorio?"
"Hale, ja sam taj koji zapoveda na ovom brodu. Naređujem ti da oslobodiš ručnu kontrolu hibernacije."
"Izvini, Dejve, ali saglasno posebnoj pododredbi C1435-povlaka-4, navodim; 'Kada je posada mrtva ili onesposobljena, brodski računar mora da preuzme kontrolu' - kraj navoda. Moram, dakle, da prenebregnem tvoj autoritet, budući da nisi kadar da ga inteligentno sprovodiš u delo."
"Hale", reče Boumen, govoreći sada ledeno mirnim glasom. "Ja nisam onesposobljen. Ukoliko ne budeš izvršio moje naloge, biću prinuđen da te isključim."
"Znam da ti se to već neko vreme vrzma u glavi, Dejve, ali time bi napravio strašnu grešku. Ja sam nesravnjivo kadriji od tebe da vodim računa o ovom brodu, a i osećam silan polet za ovu misiju i imam poverenja u njen uspeh."
"Dobro me slušaj, Hale. Ukoliko smesta ne budeš oslobodio ručne kontrole hibernacije i ne izvršiš svako naređenje koje ti ubuduće budem dao, otići ću do Centrale i preduzeću potpuno isključenje."
Halova predaja bila je i potpuna i neočekivana.
"U redu, Dejve", reče on. "Ti si ovde glavni. Pokušao sam da uradim ono što sam smatrao da je najbolje. Razume se da ću izvršavati sva tvoja naređenja. Sada imaš punu ručnu kontrolu hibernacije."
(...)
"Hej, Dejve", reče Hal. "Šta to radiš?"
Pitam se, može li da oseti bol? - pomisli Boumen nakratko. Po svoj prilice ne može, reče on u sebi; uostalom, ni u čovekovoj moždanoj kori ne postoje organi čula. Operacija na ljudskom mozgu može se vršiti bez anestezije.
Stao je da izvlači, jednu za drugom, male jedinice na ploči sa natpisom EGO-POJAČANJE. Svaki blok počeo bi da pluta čim bi ga on pustio iz ruke; kada bi stigao do naspramnog zida, odbio bi se i stao da se vraća natrag. Ubrzo je u komori veći broj jedinica lagano išao napred-nazad.
"Čuj me, Dejve", reče Hal. "U mene su ugrađene godine operativnog iskustva. Preduzet je nezamisliv napor da bih ja postao ono što jesam."
Desetak jedinica bilo je izvađeno, pa ipak računar je i dalje bio priseban zahvaljujući višestrukoj redundantnosti svog ustrojstva; i ovo svojstvo, Boumen je znao, načinjeno je po uzoru na ljudski mozak.
Dao se na posao na ploči sa natpisom AUTO-INTELEKCIJA.
"Dejve", reče Hal, "ne razumem zašto mi to činiš... Osećam najveće oduševljenje za ovu misiju... Uništavaš mi um... Zar ne shvataš?... Podetinjiću. Postaću ništa.."
Teže je nego što sam očekivao, pomisli Boumen. Uništavam jedino svesno stvorenje u mojoj vaseljeni. Ali nema mi druge, ako želim da ponovo uspostavim kontrolu nad brodom.
"Ja sam računar HAL 9000 proizvodni broj tri. Počeo sam da dejstvujem u postrojenju 'Hal', u Jurbani, Ilinoj, 12. januara 1997. Hitra smeđa lisica skače na tromog psa. Pade kiša, ubi miša... Dejve - jesi li još tu? Jesi li znao da kvadratni koren iz 10 iznosi 3 zarez 162277660168379? Logaritam 10 po bazi e iznosi nula zarez 434294481903252... ispravka, to je logaritam e po bazi 10... Recipročna vrednost broja tri iznosi 0 zarez 333333333333333333333... dva put dva je... dva puta dva je... približno 4 zarez 101010101010101010... Izgleda da imam neke poteškoće - moj prvi instruktor bio je dr Čandra. On me je naučio da pevam jednu pesmu koja ide ovako: 'Dejzi, oh Dejzi, reci mi da, umreh od ljubavi za tobom ja'."
Glas je tako naglo prestao da se Boumen za trenutak ukočio, i dalje držeći u ruci jedan od memorijskih blokova koji je još bio u kolu. A onda, neočekivano, Hal prozbori ponovo.
Tempo govora bio je znatno sporiji, a i reči su imale mrtav, mehanički prizvuk; nikad ne bi uspeo da pogodi od koga potiču.
"Dobro... jutro... doktore... Čandra... Ja sam... Hal... Spreman... sam... danas... za... prvi... čas..."
Boumen više nije mogao da izdrži. Istrže poslednju jedinicu i Hal zauvek zamuknu.
(...)
Tu, pred njim, poput kakve svetlucave igračke kojoj nijedno Dete-zvezda ne bi moglo da odoli, lebdela je planeta Zemlja sa svim svojim ljudskim stvorenjima.
Vratilo se na vreme. Dole, na tom prenaseljenom globusu, uzbune će bleskati na radarskim ekranima, veliki, prateći teleskopi pretraživaće nebo - a istorija za koju su ljudi znali približiće se svom svršetku.
Hiljadu milja ispod, postalo je svesno da se dremljivi tovar smrti razbudio i da se tromo komeša na svojoj orbiti. Slabašne energije koje je sadržao nisu predstavljale nikakvu pretnju za njega; ali više je volelo vedrije nebo. Stavilo je u dejstvo svoju volju i kružeći megatoni rascvetaše se u bešumnom prasku koji je doneo kratkotrajnu, lažnu zoru polovini usnulog globusa.
Potom je zastalo, pribirajući misli i mozgajući o svojim još neiskušanim moćima. Jer iako je sada bilo gospodar sveta, nije sasvim znalo šta mu nadalje valja činiti.
No, nešto će već smisliti.
* * *
za čitanje cele knjige online, kliknite OVDE
|
