Saturday
- Vreme smrti (D. Ćosić) - odlomci
Poginuti za pobedu ili poraz, nije naša dilema. Čak je, bogami, uzbudljivije poginuti u porazu. Niko te neće spominjati ako pogineš za pobedu.
Ja smatram da je ovaj svet manje-više odvratno uređen. Nije on takav zato što ga carevi, kraljevi i vlastodršci takvim čine. Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve su nesreće odatle. Iz gluposti.
Vladaoci bez vrlina najomiljeniji su vladaoci. Svetina voli one koji vole ono što ona voli, koji čine sve što bi oni, dripci, činili kad bi bili na vlasti. Rulja mrzi pravdoljupce i istinoljupce, ljude koji poštuju zakone i rade pošteno. Kad naš vladalac laže, daje nam pravo da i mi, njegovi podanici lažemo. Kad on živi bez napora i odgovornosti, bez znanja i savesti, tim pre na sve to mi imamo veća prava. Poročne vladaoce, uživače i lažove, pobune su najređe zbacivale s vlasti. Zato, valjda, što takvi svojim podanicima pune dušu lakim i slatkim žudnjama, gase gnev i volju za otporom.
Čovek koji ne zaželi da umre, taj ne zna ni zašto živi. Živi se za nešto, ili zbog straha od smrti. Ili zbog jednog i drugog.
Srbi su bez svog boga. Ne zato što mi ne želimo da imamo svog boga, nego zato što mi ne verujemo da bilo koji bog može biti s nama. Takvo nam je vekovno iskustvo.
Možda još niste zapazili kako mi lako razočaramo one koje volimo...
U ovom glupom i govnjivom ratu, ne može se, kolega, bez ljutog duvana, brzih žena i teških laži. Bez velelepnih, čudovišnih laži. Jedino za takve laži rulja nemilice lije krv. Jasno, važno je ko laže. Što su titula i vlast veći, mora biti i veća laž. A što je laž veća, veća je i izgibija. Kako vlast daje pravo na sve reči, na svaku laž i glupost.
Zašto najprostije istine ljudi najteže shvataju. Ko hoće u politici da bude demokrata i da vlada bez nasilja, prva je stvar da ume podneti nepravde prema sebi; ko trpi optužbe taj razoružava protivnika. Političar o sebi mora da ćuti, a slobodu on jedini ne sme da koristi za svoju odbranu. Sloboda, to je pravo da se vlast napada. Dok se galami nije loše, opasno je kad se u narodu ćuti. Nema dobre vlade koju u kritičkim trenucima najupornije ne brane baš oni koji nisu na vlasti, ali koji najpre mogu na vlast da dođu.
Kafana je sudnica koja se u Srbiji nikad ne zatvara; u njoj se sudi i presuđuje svima i za sve; dokazi, svedoci, apelacija, tu ne pomažu. Naprotiv, samo sumnju i osudu dižu.
U srpskom narodu, čim nekog poštuješ, on misli da mu nešto podvaljuješ. Ili da te strah od njega. Naš je narod svakoj vlasti opasniji kao pristalica no kao protivnik. Presto i vlast i najbolje ljude čini opakim, a najjače slabim. Na prestolu i vlasti čovek se povija kao travka. Moć ga povija, sila koju ima otima mu se. Čovek je jadan, mek i slab. . . I ne zna gde je naprso, gde natruo. . . lako se razbija. I nemoj, nikad sebi više da veruješ no drugom. Silom se ti brani samo od hvale i laži. Nema tog željeznog prestola koji ne istruli od hvale i slave. Nema te veličine koju njena laž i slava ne mogu da obore.
|
