Friday
- Ruski prozor (D. Velikić) - odlomak
- Slušaj, momče - , govorio je Bogdan promuklim baritonom, - sve što ti život uskrati pretvori u prednost. Suočavaj se bez straha, puštaj se, neka te nosi struja. Ma ništa nije vredno očaja.
Bože, kako žalim samoubice. Koliko mladosti i lepote je nestalo samo zato što se u času slabosti poveruje u žar neponovljivosti.
Upamti, nema kraja. Uvek postoji neki prozor, makar mali otvor kroz koji se može namignuti sebi od pre, i nije važno kojim redom ti se u zivotu dešava sve to što ti je namenjeno.
Momče, slušaj me dobro, zajebi hronologiju. Sve što ne dobiješ na početku, čeka te na kraju. Sve što zgrabiš preko crte moraćeš dvostruko da platiš. Sve, baš sve je tako kako je jedino moglo biti. Za samo nekoliko decenija sve se obrne, i nema više naših malih večnosti sa početka.
Horizonti su takođe potrošivi, momče.
|
