Baka na ringišpilu

Zveče dukati

i šušti svila

na poljančetu

kod ringišpila.

Tu se od dece

ne moze prići.

Tu su devojke

i mladići.

Tu je sve što

nije u ljuljci,

pa cak i žene

i čovečuljci.

Svi što ne drže

vinske zdravice

bruje oko te

čudne spravice.

Jedna baka

s torbom u krilu

sat je letela

na ringišpilu.

Prvo je baku

bilo stah malo.

Sve se oko nje

uskovitlalo.

Bilo je bar

trista sunaca,

dvesta Topola,

sto Oplenaca.

Ali taj strah

brzo iščeze.

Sad krug za krugom

veze li veze.

I sto se točak

brže okreće,

baka sve više

trepti od sreće.

Leti i misli

da svi njoj kliču

pa zaboravlja

na svog čiču.

"Što mi je lepo

kad zažmurim...

Reko je: Idi,

ali požuri.

Uh, neće, valjda,

lančina pući

Požuri, veli,

idemo kući.

Kakvoj kući,

neka, neka...

Kad mi je ovako

lepo, nek čeka.

Ceo mi život

prodje kod koza.

Neka mi se jednom

duša navoza.

Letim isto

ko bubamara...

Neću da silazim

dok imam para"

Zveče dukati

i šušti svila

Bruji svet oko

ringišpila.

Plamte trobojke,

grme trubači.

Kliču u zraku

srećni letači.

Neki čičica

krakat ko roda

probi se kroz

obruč naroda.

Zakloni oči

od sunca kapom,

pa baku s torbom

raspali štapom:

- Ja te tri sata

čekam kod kola

a ti mi jašeš

tog djavola

Popucaše

trube od pleha

i zaceni se

narod od smeha.

Baka se izbeči:

"Joj, stoj Moj Stevo

Spasavaj, sveta

Paraskevo"

Rasrdjen čičica

psuje i preti

i udara je

kad god proleti.

- Ozari, stari

- Al' čiča četka

- Zvizni ga torbom

po glavi, tetka

Popucaše baki trpila:

"Zar sam te zato

prala, krpila."

Pa ciknu: - Stevo,

nesrećo jedna

Baci tu motku,

narod te gleda

Onog mi sunca

i ovog zraka:

čim sidjem - idem

na razvod braka

- Ohooo Z'ustavi

- Teraj još malo

- Raspali, čile

- Dosta, budalo

Sve živo kao

da dobi krila

zgrte se oko

ringišpila...

DOBRICA ERIĆ