21/5/2008
"Fotografija trazi pisca"
|
Фотографија тражи писца
Признајем да ми нису потпуно јасни разлози, али фотографија на мом монитору просто од мене тражи да о њој нешто напишем, мада ниједног од младића на слици не познајем. Ништа им не дугујем, чак ни овај кратак запис. Нисам део, не припадам њиховом свету.Та тројица младића су се излежавали једног мајског поднева на тераси удубљени у своје мисли, своје разговоре... Можда и у своја ћутања? А онда сам ја наишао, закорачио у тај изоловани, затворени свет (назвао бих га: свет иза седам гора и седам мора; свет коме и да хоћу, не могу да припадам), за тренутак нарушио ту интимистичку атмосферу, и фотографисао их. Учинило ми се да би то могла да буде занимљива фотографија, да то што виде моје очи није нешто свакидашње. Они једва да су ме приметили, или нису желели да ме примете? Мене и мој фото-апарат који ће сачувати њихове ликове, њихову младост... Вероватно, на један погрешан, искривљен начин. Ти младићи нису веровали у моћ малог дигиталног фото-апарата у мојим рукама, нити у моју инвентивност као фотографа. Фотографија је месецима стајала у једном од фолдера на хард диску рачунара, потпуно заборављена од мене. Нисам јој придавао никакав значај. Постоје периоди када непрестано фотографишем, а потом месецима не узимам фото-апарат у руке већ радим нешто друго.Онда сам на интернету открио веб-сајт посвећен фотографијама и почео да пребацујем своје фотографије. Једнога дана сам пребацио и фотографију на којој су младићи. Када сам је аплоудовао на сајт требало је смислити назив за њу. И ја сам се упитао: шта та фотографија представља, шта доноси, шта сам њом желео да изразим? Прво ми је на памет пало да је назовем Три пријатеља и укуцао сам тај назив. Чинило ми се да најјача порука коју фотографија носи јесте порука о пријатељству, дружењу када смо млади, нашем генерацијском заједништву... Неколико дана касније, нисам више био задовољан одабраним насловом. Када бих размишљао о фотосу већ сам за њега везивао другу поруку. Док бих ходао улицом или седео испред телевизора и размишљао о слици, у себи бих рекао: "Живот је леп! Живот може да буде и леп!" Сутрадан сам поново отишао на веб-сајт и укуцао нов наслов - Живот је леп.Фотографија је коначно била спремна да се представи посетиоцима сајта, изложи њиховим погледима, коментарима... Започне свој живот. |
Komentari