♫ Бора Дугић

- Sećanje na Dižon
- Ponoćna elegija
- Nežno proleće
- Igra skakavaca
- Folk etida
- Boranova
- Mesečina
- Između sna i jave

i nešto što i ne pripada ovom blogu
- Vejte snegovi (grupa Zana...zbog prelepe deonice sa frulom)

Rođen je 10. juna 1949. u Đurđevu (Rača, Kragujevac), završio gimnaziju i Višu pedagošku školu, odsek matematike y Kragujevcu, bio je sekretar KUD „Abrašević" y Kragujevcu, član Velikog narodnog orkestra Radio-televizije Beograd, a kao solista frulaš snimio je desetak ploča i kaseta, nekoliko CD-ova i video-kaseta i održao stotinak solističkih koncerata širom sveta.

U knjizi za prvi razred osnovne škole, uz objašnjenje šta je frula, stoji njegova fotografija.

Poznati je instrumentalista, “svojevrsni balkanski, odnosno srpski Luj Amstrong”. Luj Amstrong je bio majstor trube, a Bora je velemajstor tradicionalnog srpskog instrumenta frule. On je ujedno i pesnik i svirač. Srpski Orfej. Slavi i proslavlja muziku. I na Istoku i na Zapadu frula je oduvek bila božanskog porekla. Sva muzika sveta rodila se iz frule. Šumsko i pastirsko božanstvo Pan pojurio je litifu Siringu, a ona je skočila u reku i pretvorila se u trsku! Na toj trsci – fruli, litifi Siringi, Pan je odsvirao ”Čežnju” — zov za izgubljenom lepotom.

Srbi, Šumadinci, takođe imaju svog Pana frulaša – Boru Dugića.
Samouk, narodni umetnik na fruli, sam pravi svoje instrumente. Svi koji su čuli kako izvodi dela Baha, Mocarta, Šuberta, na pastirskoj fruli, ostajali su bez daha.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->