♫ Fryderyk Franciszek Chopin

Posmrtni marš
Fantazija "Impromptu"
Minut - valcer
Poloneza

- Etide -
Tristesse
Leptir
u C molu


- Nokturno -
u C molu
u E duru


- Preludijum -
u E molu
"Kisne kapi"

Sa sedam godina počinje da komponuje, a sa osam održava svoje prve koncerte.

U Varšavi je bio poznat kao "drugi Mocart".

Šopen i Žorž Sand bili su najpoznatiji ljubavnici svog vremena i o njima je pisana obuhvatna literatura. U početku Šopenu Žorž Sand nije bila atraktivna. „Nešto je u njoj odbojno“, rekao je svojoj porodici. Šopen se 1836. godine verio sa Poljakinjom Marijom Vodzinjskom, kojoj je tada bilo 17 godina. U pismu jednom svom prijatelju, Žorž Sand je argumentovala da li da pusti Šopena da bude sa svojom verenicom ili da prekine svoju vezu i da započne novu sa Šopenom. Očigledno je volela Šopena, i nagovarala je Šopena na vezu sve dok nije pristao.

Jedno vreme je nosio bradu samo na jednoj strani lica, što je lakonski objašnjavao: „Nema veze, ionako publika vidi samo moj desni profil“.

Umro je od tuberkuloze.
Sahrana je odložena skoro dve nedelje zato što je Šopen želeo da se na sahrani peva Mocartov "Rekvijem" sa ženskim glasovima, nešto što crkva Medelene nikada pre nije dozvolila. Na sahrani je bilo oko 3 000 ljudi.
Na samrti je zahtevao da se njegovo telo sa peharom poljske zemlje sahrani u Parizu, a da se srce, koje je kako sam kaže »uvek kucalo za Poljsku«, sahrani u Varšavi. Slušajući Šopenovu muziku čovek nikad ne bi pomislio da je to čovek koji je veoma rano počeo da se bori sa tuberkulozom.
Sve kompozicije, pod prstima autora zvučale su toplo, strasno i poetično – zato je i nazvan "pesnik klavira".

Njegova neobičnau posmrtna želja je bila da bude sahranjen u pantalonama za jahanje, plitkim cipelama i beloj kravati!

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->