♫ Wilhelm Richard Wagner

- Opera Loengrin -
Svadbeni marš

-Opera Prsten Nibelunga -
Bogovi ulaze u Valhalu 
Kas Valkira

Rihard Vagner je bio kompozitor koji je i posle sto godina posle svoje smrti izazivao kontroverze.
Šta je to što čini ovog kompozitora kontroverznim? To je tvrdnja da su njegova muzika i njegova politička razmišljanja bila inspiracija Adolfu Hitleru. Javno izvođenje Vagnera je i dan danas neformalno zabranjeno u Izraelu, iako su televizija i radio u toj zemlji odavno razbile taj tabu.

Vagner jeste bio antisemita, ali nije bio jedini kompozitor tog vremena koji je imao negativna osećanja prema Jevrejima.
Njegovi tekstovi se ne razlikuju od standardnih antijevrejskih tekstova iz tog vremena(izuzev poslednjeg pasusa veće pomenutog članka). Sam tekst je objavljen dva puta i oba puta su reakcije bile, najblaže rečeno, veoma blage.
Sam Vagner je imao u svom životu mnoge jevrejske saradnike i prijatelje, čak i kada su njegovi stavovi postali opšte poznati u javnosti, što nije bilo neobično ni za deklarisane antisemite onog vremena.
On  je imao tu nesreću da od miliona obožavalaca koje je stekao još za života, a među koje su se ubrajali, između ostalih, Franc List, Edvard Grig, Gustav Maler, Anton Brukner, Marsel Prust, Džejms Džojs i Tomas Man bude i jedan neostvareni umetnik po imenu Adolf. Ko je mogao da pomisli da bi ta ništarija bez škole i profesionalnih kvalifikacija (što je Hitler nesumnjivo bio kada je prvi put čuo Vagnerove kompozicije) mogla da postane to što je postao i da učini to što je učinio?
Vagnerova supruga je bila lični Hitlerov prijatelj i poštovalac njegovog dela sve do svoje smrti.
Zagovornici teze da je Vagner bio inspiracija Hitleru za logore smrti ignorišu i osnovne istorijske činjenice. Hitler nije uvek video istrebljenje Jevreja kao "konačno rešenje jevrejskog pitanja". Bilo je raznih planova od Palestine do Madagaskara. Hitler je istrebljenje prvi put pomenuo kao mogućnost u svom govoru Rajhstagu 30. januara 1939. stavljajući sebe u funkciju proroka, zapretivši da će "novi svetski rat koji jevrejska rasa bude izazvala dovesti do njenog uništenja". Kada je u decembru 1941., posle Perl Harbora, rat u pravom smislu te reči postao svetski, Hitler je u tome video ispunjenje svog "predviđanja" i doneo odluku. O tome jasno svedoče Gebels i Hans Frank u svojim dnevnicima. Nigde Hitler u tom kontekstu nije spominjao Vagnera ni njegove ideje. Pre Prvog svetskog rata Vagnerovi antijevrejski članci su bili štampani vrlo retko i u ograničenom tiražu. Ako se ima u vidu da ni u vreme objavljivanja nisu izazvali neku preteranu reakciju, malo je verovatno da je Hitler bio svestan da taj deo Vagnerove ličnosti uopšte postoji pre nego što je upoznao Vinifred Vagner. Sve u svemu, tvrdnja da je Vagner podstakao Hitlera na antisemitizam i genocid stoji na prilično klimavim nogama.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->