- Od svoje cetvrte godine poceo je da izvodi krace komade na klaviru ili cembalu i umeo je da ih savrseno uvezba za svega pola sata. Poceo je da komponuje u petoj godini, kada je postao i sjajan orguljas, violinista i pevac. U dvanaestoj godini je komponovao svoju prvu operu, a pre toga je vec vazio za sjajnog dirigenta. Odrastao je u muzickoj porodici.
- Uvek je bio zivahan i razdragan i prilicno lepog lica.
- Jos kao decak zaljubljivao se u mlade dame. Bio je zaljubljen u Mariju Antoanetu (kasnije kraljica Francuske) i odmah obavestio da namerava da je ozeni.
- Premda je bio muzicki fenomen, ipak je u svemu drugom bio normalno dete, ali nije imao normalno detinjstvo. Od silnih putovanja (drzao je koncerte skoro svuda po Evropi), zdravlje mu je bilo naruseno. Uprkos svim priznanjima i obozavanjima, Mocartovi bas i nisu zaradjivali previse para.
- Jedan od najboljih Mocartovih prijatelja, jos kao osmogodisnjak, bio je Bahov sin J.K. Bah. Na jednom skupu kome su prisustvovali i engleski kralj i kraljica, sedeci za klavirom, Johan Sebastian Bah, otac J.K. Bah-a, bi posadio Mocarta sebi u krilo, pa su se zajedno poigrali, pocevsi da pisu komad u kome je jedan nastavljao da svira tamo gde je onaj drugi stao. To je trajalo skoro dva sata, a da ni jednom ni drugom nije bilo nijednog trenutka dosadno.
- U 26oj godini Mocart se ozenio pevacicom Konstancom Veber. Njegovi roditelji su bili prilicno podozrivi prema celoj porodici Veber.
- Mocartovi su bili prilicno cudni roditelji. Kada je njihovom prvom sinu bilo tek nekoliko nedelja, Volfgang i Konstanca su otisli u Salcburg u posetu njegovom ocu i sestri, ostavivsi decaka da se o njemu stara jedna zena. U Salcburgu su ostali 3 meseca, a pre njihovog povratka u Bec, nesrecna beba je umrla.
- Mocart nije umeo sa novcem. Voleo je mnogo da trosi.
- Kada je bio na vrhuncu slave, njegovo zdravlje je poceo izrazito da popusta. Postao je paranoican i potisten. Imao je utisak da neko zeli da ga otruje. Posetio ga je cudni glasnik odeven u crno i narucio da napise Rekvijem, misu za umrle. Mocart je verovao da je glasnik stigao sa onog sveta i da je Rekvijem bio namenjen njemu samom (zapravo je bio narucen za jednog grofa koji je zeleo da mu Mocart napise rekvijem za nedavno preminulu suprugu). Nije uspeo da dovrsi delo, iako je na njemu radio do pred kraj zivota. Zavrsio ga je jedan od njegovoh ucenika.
- Umro je uzasnom smrcu u 35oj godini. Otkazali su mu bubrezi, telo mu je oteklo i pocelo da zaudara. Posle toga otpocela su svakojaka stravicna zbivanja. Konstanca se uvukla u postelju pored mrtvog tela u nadi da ce se zaraziti bolescu i umreti, ali joj nije poslo za rukom. Sledeceg dana je jedan covek svoju trudnu zenu, Mocartovu ucenicu, inace, napao britvom, ranio, a onda izvrsio samoubistvo. To je pokrenulo lavinu glasina o tome kako je Mocart bio otac tog jos nerodjenog deteta (a nije bio).
-Mocartova sahrana je bila bedna. Sahranjen je u zajednickoj grobnici.
