Ne mogu ostati nema pred onim sto se dogodilo prethodnog dana u Jabukovcu, mada sumnjam da u ovom momentu postoji prikladan komentar sem duznosti da izjavim najdublje i najiskrenije saucesce porodicama nastradalih. Baviti se teorijama ko je kriv, a ko nije i sta je moglo da se uradi da ne bi doslo do ovog akta, je presipanje iz supljeg u prazno. Zna se ko je monstruozni zlocinac koji je na svu srecu uhvacen i odveden tamo gde mu je mesto i mozda malo mrzim sebe sto cu ovo reci, ali nadam se da ce tamo dobiti ono sto je zasluzio. Pri tom ne mislim na pravosudnu kaznu, mislim na ljudsku patnju i bol koji treba da oseca dok je ziv i u tom slucaju, nadam se da ce dugo ziveti. Verovatno postoje oni koji se nece sloziti samnom i koji ce me osuditi zbog ovih misli, ali to je ono sto osecam u ovom momentu...jer srce mi drhti za tim nevinim ljudima.
http://www.blic.co.yu/temadana.***?id=9390