Bez Naslova

Dan danasnji.....potpuno nestvaran, jutro toplo i suncano....negde oko podneva pocinje da se smrkava, u dva sata mrak,hodnik u stanu, obicno bez prozora, mracan, ko dupe iznutra. Seva, grmi, puca.Pocinje pljusak, pa grad, pa opet samo kisa, tek rominja,koliko da moras da nosis suncobran za kisu. A ulice.....poplavljene. Dolazak iz grada u moj kraj potpuno me baca u drugu dimenziju....mirisu lipe, niz ulicu kisa nanela blato i polomljeno granje.Idem i mislim....sada kad dodjem kuci, pa sipam jednu radzu, pa zapalim pljugu, pa vidim sta je novo kojekuda, pa popricam telefonom, pa pregledam postu....a onda osetim miris lipe, i kazem sama samoj sebi....stani, udahni mirise sada i ovde, budi tu gde si u trenutku u kome si, ne misli na posle, jer posle moze, i ne mora da bude ono sto ti mislis da ce biti. Zastanem, udahnem mirise, napojim pogled zelenilom mokrog lisca na krosnjama otezalim od kise, shvatim da je ulica zapravo zeleni tunel, meni, sada, u ovom trenutku darovan. Zahvalim se na svemu, i osetim svu lepotu trenutka u kome nisam nigde sem tu. Koracam uz ulicu gazeci po kaljavim baricama ne misleci na svoje nove sandale......