Draga moja
Posle napornog dana,i prilicno nezanimljive veceri koja je zavrsila uobicajenim pranjem sudova,mi.slim da je krajnje vreme da napisem nekoliko pisama.Zaista nas je tehnicki napredak u stvari unazadio,da ne kazem udaljio,osiromasio za toplinu citanja pisama,ma kakav njihov sadrzaj bio,uskratio nam nestrpljenje u iscekivanju postara,cak nas lisio onog osecaja lenjosti da odgovorimo na pismo,a onda kad pocnes da pises, ,nikad kraja ............................................................................................
...
Dobila sam tvoju cestitku, nisam ni sumnjala da ćeš
I nekako uvek oko tog datuma postajem setna i puna razmisljanja, kao da sumiram neke rezultate od predhodnih godina,a narocito od ove pred sam rodjendan. Setim se najranijeg detinjstva i nekih stvari koje mi padaju na pamet kao da su se bas sada desile.
Eto, kad sam bila, mislim u prvom razredu, znaci, imala sam sedam godina i predivnu uciteljicu u koju smo svi gledali sa ljubavlju i strahopostovanjem, imali smo zadatak da naucimo neku pesmicu i da objasnimo sta je pisac hteo da kaze! Secam se da sam bila u strasnoj dilemi...Da li mozda nasa uciteljica poznaje tog pesnika, ako vec sama zna sta je hteo da kaze, ili proverava zna li ga neko od nas...Nikako mi nije bilo jasni kako to neko moze da zna sta neko drugi misli i cini mi se da sam danima pokusavala da otkrijem misli druge dece gledajuci ih krisom, a isto tako imala strah znaju li ostali sta ja mislim. Dugo nisam mogla da razlucim jesam li jedina koja o tome uopste razmislja, dok me uciteljica ne spusti na zemlju dvojkom iz recitacije, jer je nisam naucila. Tada je dvojka bila najgora ocena, a na mene je tako uticala da se i danas, posle skoro pola veka secam cele pesmice i naucila sam svoju stariju unuku da je recituje! Kao da sam skinula neki teret sa pleca prenevsi je njoj, ali ne lezi vraze! Ona cesto pita "bako kako ide ona pesma o pticama"
se,kao i svake godine, setiti mog rodjendana, i poslati neku od onih saljivih ....hvala
Ne zameri na malo sentimentalnosti,uvek kazes da me i volis takvu kakva jesam sa svim vrlinama i manama,a ja se zato trudim da razvijam i jedne i druge!
Kao sto vidis jos od najranijeg detinjstva sam bila puna dilema i moram priznati da me to prati kroz citav zivot,a onda kad dobijem dvojku ,pa tek onda naucim lekciju.Vec te vidim kako se smeskas dok citas ove posledje redove!To mi je i bio cilj,
Pisi o svemu znas da sam radoznala ko mungos,ako nista drugo,kako se boris sa nesnosnom vrucinom,najezdom komaraca, podivljalom travom u basti medju povrcem i stalnoradjajucim jagodama,.....
Voli te tvoja drugaric