Draga moja

Moram priznati sa velikom nestrpljenjem sam ocekivala tvoje pismo a kad sm ga dobila,citav dam sam obigravala oko njega ne otvorivsi ga.Jos kao dete nisam volela da otvorim poklon onako nestrpljivo cepajuci sareni omot,kako to deca obicno rade.Prvo bih neko vreme gleda,okretala,prevrtala kutiju,ili ispipavala kesu,vec zavisi od ambalaze,,onda bih razmisljala sta bi osoba koja mi je donela poklon mogla da smisli da me obraduje,onda bih polako,odlepljivala papir i pazljivo skidala masnice,pa polako zavirivala u mracni sadrzaj poklona pustajuci tek pomalo svetlosti unutra znajuci da kad vidim poklon,carolija nepoznatog nestaje.Normalno da sam se radovala igradckama najvise na svetu ,ali ta radost otkrivanja nije me nikada napustila

Dakle tako se dogodilo i sa tvojim pismom dok nisam donela odluku da ga otvorim uz popodnevnu kafu, pa sam za tu priliku, a da bih ulepsala citav dozivljaj, kupila i kutiju svog omiljenog keksa, sve u nadi, a sa strahom da necu prestati da ga grickam dok ne ispraznim kutiju. Sve sto sam do tog trena radila, radila sam pevuseci i sa lakocom ispunjena radoscu zbog dragocenog, jos uvek neotvorenog tvoga pisma unapred znajuci da cu ga danas procitati makar tri puta, a kad budem sela da ti odgovorim, jos isto toliko. Naravno, necu stici bas danas da ti odgovorim, zatrpana sam nekim predjesenjim poslovima koji me sve vise guse sto ih vise odlazem, pa posto sam cvrsto odlucila da ih ovih dana okoncam, a da pocetak bude danas, onda srecan mi rad.

Jedva cekaj moje pismo i misli na mene, voli te tvoja vrednica............................