bice da je to!
Skontala, napokon! Truditi se da budes
sto originalniji, iskopati sto anonimnije tekstove, svaki dan (valjalo
bi) preneti dozivljaj sopstveni ili bar najblizeg komsije i sve to
strpati u vidu prosecne kolumne ne obaziruci se na fond reci.
Probudjena, ne svojom voljom, a toliko
cekala taj vikend da se naspavam, da koliko toliko odmorim oci i kazem
podocnjacima: " Ajd' sad....cekajte sredu." Al' avaj, nista od toga.
Pomirim se sa situacijom, skuvam kafu, dooooobruu, i setim se. Da,
mogla bih tamo. Srcem i citam, on i dalje lupa kao i pre sat vremena,
vec ga i ne cujem, otvaram stranicu i.... Ej, da li sam ja ljubomorna?
Taj podatak ili napisana rec tek radi sveopsteg utiska ili starog
fazona, ne znam, mi je odnela ukus kafe i miris duvana. Opet se
zalecem, po obicaju. Izgleda da ne znam drugacije. I sta sad? Pukla na
jednoj strani, celim duzinom, i znam da cu se jedva zakrpiti, a sad
opet ovo. Ili ja nisam dobro razumela....hahahahaha....opet lazem sebe.
Ma sve je tu, crno na belo, ili je neka druga kombinacija bila u
pitanju, nije ni bitno, al' da lazem....lazem. I....opet se vracam dva
koraka unazad. Mozda vredi.
Komentari:
ne brini, sve je out of control :up:
lazi samo lazi u lazi su kratke noge ;)
lazi samo lazi u lazi su kratke noge ;)
Poslao
Anoniman
u 15:40, 24/9/2006 | Link | |
ps: welcome to the pages of glory
Poslao
Anoniman
u 15:41, 24/9/2006 | Link | |
umesto stalnog krpljenja
ufuraj jedan rajfeshlus u sebe
pa kad popusti
a ti ga samo povuci nazad
;)
ufuraj jedan rajfeshlus u sebe
pa kad popusti
a ti ga samo povuci nazad
;)
Poslao
zaratustra
u 16:24, 24/9/2006 | Link | |
To je zivot. Ides dva koraka napred, jedan nazad, malo levo, malo desno. Pa onda pronadjes put pa ides pravo. Pa opet...
Biraš put onaj kojim možeš da ideš...
Doplovila je na vreloj santi leda. Tek kada se približila, video sam da je to kora od limuna. Veslala je kažiprstom i nije se ni bojala vrtoglave brzine. Ja sam stajao na keju i sisao lilihip. Privuklo me je što je pevačica. Nikada je nisam čuo kako peva, ali sam oduvek želeo da volim pevačicu. Išla je prema meni ne dižući krila, ne trepćući dojkama. Čekao sam je na obali i niz čelo su mi se slivale velike graške nestrpljenja. Dolazila je sve bliže i bliže kroz gladan vazduh i ne mašući perajima, ne trepćući dojkama.
Čim je pristala, stavio sam joj prsten na ruku i rekao joj da nas samo smrt može rastaviti. Da sam imao kuću, bila bi to zgodna prilika da je povedem. Ovako smo morali ostati tu; gde je ipak bilo opasno ljubiti se. Da se nismo držali za usne, prvi ozbiljniji vetar mogao nas je rastaviti – možda zauvek.
-Vodi me nekud, rekla je spuštajući mi sidro u srce.
Kuća mi je verovatno još uvek negde postojala. To je stvarno bila prilika. Tek što bi se roditelji obradovali! Tata, kao da ga gledam na pragu pekare. Sad šta možeš!
-Idemo na sladoled, predložio sam gotovo bez zaplitanja.
To je bila srećna ideja. Ništa kao sladoled ne umiruje. Sedeli smo na terasi jedne poslastičarnice čekajući verovatno sladoled koji smo bili davno naručili...
Nastavlja se...
Čim je pristala, stavio sam joj prsten na ruku i rekao joj da nas samo smrt može rastaviti. Da sam imao kuću, bila bi to zgodna prilika da je povedem. Ovako smo morali ostati tu; gde je ipak bilo opasno ljubiti se. Da se nismo držali za usne, prvi ozbiljniji vetar mogao nas je rastaviti – možda zauvek.
-Vodi me nekud, rekla je spuštajući mi sidro u srce.
Kuća mi je verovatno još uvek negde postojala. To je stvarno bila prilika. Tek što bi se roditelji obradovali! Tata, kao da ga gledam na pragu pekare. Sad šta možeš!
-Idemo na sladoled, predložio sam gotovo bez zaplitanja.
To je bila srećna ideja. Ništa kao sladoled ne umiruje. Sedeli smo na terasi jedne poslastičarnice čekajući verovatno sladoled koji smo bili davno naručili...
Nastavlja se...
Ajd' , cekam.
a mozda mi i noge u medjuvremenu porastu.