Wednesday - -= RUE DE SEINE =-
Ulica Sene deset i po
Naveče
Na uglu susedne ulice
Neko se tetura ... mladić
sa šeširom
kišni mantil
jedna žena ga cima
cima ga
i govori mu
on maše glavom
šešir mu otišao naopačke
i šešir i žena samo što mu ne padnu iza leđa
oboje su vrlo bledi
čovek očigledno ima želju da pođe ...
da stane ... da umre ...
ali žena ima sumanutu želju da živi
njen glas
ma kako šaptav
moraš ga čuti
to je žalopojka ...
naredba
krik ...
to je toliko požudan glas
tužan ...
i vlažan ...
bolesno novorođenče što na humci groba
jeca jedne zime
krik nekog kome su vratima pričepili prste ...
pesma
rečenica
uvek ista
ponavljana ...
neprestano
bez odgovora ...
čovek je gleda koluta očima
maše bespomoćno rukama
kao davljenik
i rečenica se ponovo vraća
ulica Sene ugao susedne ulice
žena nastavlja
ne zamarajući se ...
ponavlja svoje nemirno pitanje
svoju ranu koja se ne da zaceliti
Pjer kaži mi istinu
Pjer kaži mi istinu
hoću sve da znam
kaži mi istinu ...
pada joj šešir sa glave
Pjer hoću sve da znam
kaži mi istinu ...
pitanje glupo i velelepno
Pjer ne zna šta da kaže
izgubljen je
taj što se zove Pjer ...
na licu mu osmeh koji bi hteo da bude nežan
jedino ponavlja
hajde smiri se ne budi luda
ali čini mu se da nije dobro rekao
ali ne vidi
a i ne može da vidi
vlastiti osmeh kako mu davi grudi
i guši se
sad je zatočenik
vlastitim obećanjima opkoljen ...
treba da položi račun
tu pred njim
mašina za računanje
mašina za pisanje ljubavnih pisama
mašina za patnju
hvata ga
veša mu se o vrat ...
Pjer kaži mi istinu.
|
|
|
|
|