"Prilikom izrade tajne vecere,Leonardo se suocio sa teskim problemom:trebalo je da naslika dobro - u liku Isusa - i zlo - u liku Jude.Resio je da prekine sa radom dok neuspe da nadje savrsene modele.
Jednog dana, na sluzbi, dok je slusao crkveni hor,jedan mladic mu se ucinio kao stvoren za lik Hrista. Pozvao ga je u svoj atelje i izradio mnostvo skica i studija njegovog lica.
Prosle su jos tri godine.Tajna vecera bila je skoro zavrsena, ali Leonardo da Vinci jos nije pronasao nikog ko bi odgovarao Judinom liku. Kardinal zaduzen za tu crkvu poceo je da ga pritiska,zahtevajuci da sto pre zavrsi fresku.
Posto je danima bezuspesno tragao, slikar je napokon slucajno nabasao na nekog prerano ostarelog maldica,koji je sav u ritama, pijan lezao u jarku. Jedva je umolio svoje pomocnike da ga prenesu u crkvu, jer vise nije bilo vremena za skiciranje.
Kad je sve bilo gotovo, skitnica, koji se u medju vremenu donekle rastreznio, otvori oci, spazi pred sobom sliku i sa prizvukom cudjenja i tuge u glasu rece :
- Pa ovu sliku sam vec video!
- Kada? - upita Leonardo, takodje zacudjen.
- Pre tri godine. Secam se vrlo dobro, jer sam ubrzo posle toga izgubio sve sto sam imao. Zivot mi je u to vreme jos bio prepun snova. Pevao sam u crkvenom horu i jedan me je umetnik pozvao da mu poziram za lik Hrista.
Znaci, Dobro i Zlo imaju isto lice; samo je pitanje u kom ce se trenutku ispreciti na nasem zivotnom putu "
