Svi mediji su objavili,elektronski i štampani,da je umro veliki modni kreator,Yves Saint Loreant.

Nije on samo bio veliko ime u svetu mode,ko nije čuo za njega,a urban je?

Takvog nema.

Možda ne zna imena njegovih parfema,ni kako on izgleda,možda  ni jednu njegovu kreaciju ne ume da prepozna,ali to ime je čuo.

Čak i muškarci,kreirao je oficijelnu garderobu za sve u vezi svetskog prvenstva u fudbalu,kad se odigravalo u  Francuskoj.

Moja sećanja na njega su drugačija.

Na stranu to što obošavam,Yvresse i Rive gauche,parfeme,koristim njegova rumenila,ruževe i još po nešto.Naočare.Njegovu kreaciju ni jednu nemam,iz sasvim razumljivih razloga.

Detinjstvo sam provela u kući zidanoj u devetnaestom veku sa originalnim nameštajem iz tog vremena.

Spavaća soba je bila okrenuta istoku,,vrlo čudnog dizajna,Glavni zid,dugačak dva metra.Na njemu toaletni sto,sa velikim ogledalom u sredini i dva uža sa svake strane.Da se dama valjda vidi kako izgleda iz svih uglova.Ta uža ogledala su bila pokretna.Na stolu šminka moje tetke,koja je tad bila student,prepun sto.Sa svake strane tog zida su još po jedan zid sa ogromnim prozirom,da lepo pada svetlost,i produžeci tih zidova su se spajali pod uglom od devedeset stepeni.

Soba je imala osnovu kao poprečni presek brilijanta.

Na jednom zidu ogromni ormani,a na drugom bračni krevet.

To je verovatno bila dedina i babina spavaća soba,a u moje vreme,bila je moje carstvo.

Tu sam oblačila tetkine haljine i šminkala se njenom šminkom.

Pored kreveta ,sa svake strane je bio ormarić,i u oba,gomile Ell,časopisa na francuskom.

Tetka je to kupovala,da bi pratila modne trendove,a ja prelistavala,i jedino,čega se sećam,je fotografija YSL,sa sestrrom.

On mlad u crnoj rolci i pantalonama bež boje,i smešnim naočarima sa crnim okvirom.

Sestra je izgledala slično kao Twigi.

Tad su valjda sve zene tako izgledale.

Fotografija je bila delo nekog umetničkog fotografa i vrlo upečatljiva,čim je se i danas sećam.

Da li da kažem da je pomerio granice u odevanju žena,kao Koko Šanel,Dior i Meri Kvant,da je ženu obukao u odelo,da mu je prvi samostalni butik bio na levoj obale Sene,zato se i zove Rive gauche,butik,prvi parfem koji je osmislio,i puno kolekcija.

Da je radio na modelima,da su mu muze bile Katrin Danev,Iman,Endi Mek Dauel.To svi znaju.Ali kako sam ja njegov rad volela i pratila znam samo ja.

Inspirisana fotografijom iz spavaće sobe,stare kuće,obrasle vinovom lozom.

Na šta sada mirišem,na Rive gauche,naravno.Skoro sam ga dobila za dvadeset pet godina braka,na njega sam mirisala kad me je muž upoznao.

Godine su možda ubile ljubav,ali parfem ne.

Kad oseti miris,moj muž se vrati u vreme kad je upoznao devojčicu od 22 godine,koja  nosi „Starke“ i miriše na damski parfem.

Nisam ja plakala za njim,druga je to vrsta tuge,kraj jednog vremena.

Nema više planetarnih modnih ikona kao što je bio on.

Volim ja Galijana i Aleksandra Mekvina,i Vivijen Vestvud,...

Kakva Prada,kakav Ralf Loren,ili kič Versaće.Umro je umetnik,čija je svaka kreacija skulptura za muzej,posvećen ženi,njenoj lepoti i stilu.

Kada su Katrin Danev ponudili basnoslovne pare da bude zaštitno lice Šanela,ona je odbila,"kako pa  mene oblači  YSL?"

Nema više kuće iz devetnaestog veka,nema devojčice koja se maskira u ženu,nema ni YSL.

Kuća je srušena,da bi se sazidalo betonsko čudo,devojčica je postala žena,a YSL je umro.