Poznata je prica ,da muskarci pricaju o vojsci,a zene o porodjaju.

Ja necu pricati o svom,mada je bio vrlo dramatican,i tad sam se prvi put susrela sa damom koja se zove smrt,ali pobegla sam joj kao i nekoliko puta kasnije.

Snaja mi je otisla na rutinski pregled,prilikom ulaska u tridesetsestu nedelju trudnoce,kad tamo,dete krenulo karlicno,kao otac mu,krupno preko tri kilograma,ali nezrelo da bi se radio carski rez,isto kao otac mu,pol se ne zna,tvrdoglava beba i nece da pokaze ni najsavremenijim metodama.

Bila je snaja tri dana u bolnici i pustili su je kuci da saceka te dve nedelje pa onda dodje na carski rez.

Ja sam se setila svega,meni je bilo strasno,njoj nije nista,sem sto je otekla ne vide joj se okice.I ugojila se,ima 100kg okruglo,a ja sam imala 60kg.

Znam da ce dete biti levoruko na tatu,jer to zavisi od polozaja ploda u materici,ubedjena sam da ce biti musko.

O tom,po tom,za dve nedelje cete znati da li sam bila u pravu.(mada ja ne gresim kad su takve stvari u pitanju)

Meni je ,licno,vazno da dete bude zdravo,da se moja Cale ne muci,a volela bih i da bude devojcica,da produzi porodicnu tradiciju,ali sin nosi tako jake gene da sumnjam da ce se roditi devojcica,vec drugi mali Stefan.Na kraju iskljucivo od njega i zavisi pol deteta.A dete na cetri D(zasto bas 4 ,kad postoje samo tri dimenzije) je isti on.Iste noge ,ruke,faca naravno ne moze da se vidi,jer ni lobanja nije zatvorena.Kao pauk,glava telo i dugacke,dugacke noge i ruke.

I stopala.

Nece valjda devojcica sa onolikim stopalima da bude.

Tako ja sad odbrojavam dane,cekam,ne plasim se ,znam da ce sve biti u redu,i secam se kako je to bilo pre 23 godine,kad se tata spremao da ugleda svet.