Vise te odavno vec nema…

Ostavila si mi onaj tvoj raspored mladeza na mom telu.

Ruke koje secaju na tebe

Ostavila si prste, te tanane prstice, cijim vrhovima cesto dodirujem tvoju sliku…

Glas…ostavila si mi glas da ljude bunim kada se na telefon javim…nastane muk I tisina, ja tada znam da sam ih samo vratila u proslost…tu bolnu proslost.

Ostavila si mi tu naviku da pisem, da ljude cinim srecnima iako mi je dusa prepuna boli, ostavila si mi tu detinju naivnost….da sve I svakoga volim, da prastam I da zaboravljam.

Ostavila si mi zig na dusi I kaznu za ceo zivot, svaki put kada se pogledam u ogledalo, da te imam,a ipak te nemam