a conto... iliti – samo se kontam
Završio sam na bulevaru sve finansijske transakcije za ovu nedelju, ispodizao, ispoplaćao račune, završio sve hitne i planirane poslove, i evo me opet u ofisu. Dok Duda i ja čekamo kafu koju kuva ZiZi, Duda udara po Excelu (tako kažemo našem nad-šefu dok krijući igramo ribice i tetris), a ja ronđam po blogovima i nešto se kontam:
Recimo, sad ovde, nad tastaturom, naprasno umrem.
I opet, recimo, kao nekim čudom, budu o datumu, vremenu i mestu moje sahrane obaveštene sve one ribe koje sam kresnuo, pa sve one (kao nekim čudom) dođu, i stanu u dve kolone: levo – one kojima je bilo žao kad smo se rastajali, a desno – one što su se radovale kad su mi videle leđa...
Koja li bi kolona bila duža, majku mu!?
Nebitno, samo se kontam...
