Ima jedna šuma, iza jedne kuće, čini se obična kuća i obična šuma.
Tu ja pobegnem od stvarnosti.
Imam jednu zelenu fotelju koja mi služi samo za maštanje. Uvalim se u nju i dopustim ti da pridješ sasvim blizu. Toliko blizu da se naježim od tvoje blizine i topline koja ti isijava iz kože.
Toliko blizu da ti čujem šapat u kome mi govoriš o nedostajanju podjednako turobnom kao tantalove muke. Tantal? Ne ličiš na njega, smeškam se, Nije on posedovao tvoj šarm, šapućem i privlačim te bliže. Posmatraš me ćuteći, nemirnim pogledom pokušavajući da me obuhvatiš celu.
Ta Celina te je mučila od početka. Znam, zeznuta je to stvar, ali zar ne misliš da je nerealno tražiti od nekoga Celost? Zar ne misliš da je nemoguće imati nekoga u celini celosti jer to bi onda bilo posedovanje...
A ja ti šapućem dok ti rukama približavam glavu svojoj, da ti ne želiš da me poseduješ kao vrednu stvar. Ne podnosim plišane, zatvorene kutije. Generalno ne podnosim zatvoren prostor - vazduh je ono što mi treba i bilo Šta ili Ko, ometa to, biva odstranjen.
Tebe bih morala hiruškim putem da odstranim iz sebe.
Toliko te ima i tako progresivno napreduješ, da ponekad pomislim oboleću ti od preterane potrebe da me Imaš bilo gde , bilo kada i bilo kako. Samo da me imaš. Da ti se stvorim u rukama, da me čvrsto držiš bez ikakve tendencije olabljivanja stiska. Da osetim tvoju potrebu za mnom.
I sasvim spontano, u toj mojoj zelenoj fotelji, naslonim glavu na svoje levo rame, nakrivim je - ti bi kazao - i osetim ti ruke. Pokušavam da nateram maštu da pogodi tačnu putanju tvojih ruku po mome telu. Svakim delom kojim prodju, nastane uzavrelost koja ne može da se kontroliše. Negde ti stisak bude jači, negde slabiji, negde bolno nežan, negde ispitivački, a onda se ipak cela pažnja ka mojim usnama usmeri.
Ja već žmurim, oblizujem usne osećajući marinirane trešnje kako mi prevlačiš preko gorenje, a odmah zatim i preko donje usne. Jezikom pokušavam da uvučem jednu trešnju u usta, ali ti se igraš. Ne dozvoljavaš mi. Spuštaš mi trešnju sa koje curi slatkasti sok, niz bradu pa sve do ključne kosti. Ulepiš me u slatkasti sok kao da želiš da me karamelizuješ i obezbediš svoju dnevnu dozu slatkiša, do kraja života.
Igra je završena.
Sad te želim samo na jednom mestu.
Tamo gde nikada nisi bio...
U meni.