Nedostaje mi mir koji imam pored tebe.
Nedostaje mi da me skloniš od buke, stisneš u sebe i celom svetu kažeš: " Odjebi!"
Pomisliš, " Ja imam nju" , nasmešiš se i poljubiš me u očni kapak spokojno spušten.
Smiruje te moje ravnomerno disanje. Posmatraš me dok spavam, premorena, iznurena, ispijena, i ramišljaš da li te sanjam...
...a ja se izvijam na krevetu, kao mačka željna maženja i radoznalo posmatram tvoje prste pretvorene u četkice. "Slikaćeš me?" , pitam.
" Oslika ću te" .
Ležim mirno i prepuštam se tvojim rukama da me oslikaju stanjem tvoje duše. Osećam  po ledjma pokrete koji kao da ocrtavaju medje najdivnije livade.
Bulke....
Volela bih da ponesem na ledjima polje crvenih bulki.
Volela bih onda da mi oko vrata iscrtaš svoju šaku.  Znaš onako kao deca kada u spomenarima iscrtavaju svoju šaku, nesvesni brzine prolaznosti.
Preko pršljenova predji korovom.
Najlepši je korov koji plevim iz tvoje duše. Udišem ga satima kada ga počupam, a onda, žalna da ga bacim, zasadim ga u svom srcu; neka se širi taj deo tebe. Meni ne smeta.
Ruke ti klize niz zadnju ložu i osećam kako leptiri plešu po mojim nogama, sve do članaka oko kojih si mi napravio venčić od belih rada i maslačka.
Ljubiš svaki cvet, svaki list, svakog leptira i nastavljaš da stvaraš savršenstvo baš tu, na mojoj koži.
Okrećeš me lagano i  na grudi mi sleće jato rajskih ptica koje silaze žedne sve do ispod pupka sa koga činiš vodopad u slapovima da nestaje tamo gde počinje Ljubav.
Širom otvorenih očiju posmatram te kako nestaješ iza vodopada i oslikavaš u meni nepodnošljivu lakoću postojanja samo za tebe. Samo tog trenutka.
       ...budi me topli poljubac i čujem sebe kao iz daljine, kako uzdišem i pripijam se uz tebe. Opet si me čuvao...