Znao si da plašim se vode ispod predivnih lokvanja koji plutali su po površini. Fobično se plašim ljigavih živih bića - čak i onih koji sebe nazivaju ljudima.
Terao si me da zagazim bosa govoreći mi da je voda previše bistra i topla da je ne bih osetila na svojoj kozi.  A nisi znao koliko sam vrela i kakav ce šok izazvati kontrast temperature.
Ti si me činio vrelom. Jednostavno mi držeci ruku u ruci, prenosio si toplinu ispod noktiju preko zglobova pa sve do koštane srži.
Dečačkim osmehom izazivao se me da pobedim svoju fobiju i presečem strah na pola, jer ti ćes pola sažvakati umesto mene.
Svakim korakom tabani su propadali sve dublje u mulj.
Neverovatna količina straha strujala mi je venama, dok sam grčevito obmotavala prste oko tvoje šake. Pratio si me, tek pola koraka unazad zaostajući, jer znam, ne bi mogao da podneseš strah u mojim očima.
A ja sam žmurila i čvrsto gazila bosim nogama, ne bih li savladala strah od vode i nepoznatog. Desnom rukom sam sklanjala lokvanje koji su se gurkali jedan do drugoga, kao da su želeli da zauzmu što bolju poziciju za nastavak predstave u tvojoj režiji.
Došli smo dovoljno daleko da mi voda rashladi stomak i bretela je jednostavno skliznula sa naježene kože.Okrenula sam se prema tebi po osećaju i dalje žmureci, svesna da otkrivam previše sebe u svakom pogledu. Oblizala sam usne osecajući toplinu tvoga tela u kojoj leži moja sigurnost.
Prišao si mi i samo me blago podigao. Voda ti je pomagala.
Ja sam otvorila oči u trenutku kada si u mene ulio čitav univerzum.

Da li znaš, još koliko hiljada mesta postoji, na kojima želim da te osetim?