Pričam ti Priču ... Nemoj Da Zaspiššššššš... - Prica Cetvrta

« October 2008 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Ponekad imam nezaustavljivu zelju da te volim. Da ti stavim do znanja da te volim. Da ti otkrijem definiciju vodjenja ljubavi i postavim matrice svim emocijama koje javljace se posle mene.
Otvaram oci i rukom trazim telefon, ne bi li mi jutro pocelo velikim slovom V. Kazu da je slovo V u talogu kafe - pobeda.
Viktor i Viktorija - secas se tog filma?
Gledali smo ga one noci u hotelskoj sobi kada pobegla sam od svih i svega i sakrila ti se u zagrljaju. Soba je bila ogromna i lepa. Terasa sa koje smo posmatrali jesen, jos lepsa. Stolice od kovanog gvozdja su davale neki cudan osecaj nepripadanja ovom svetu tog trenutka, na toj visini od koje sam se ludacki bojala. I zato si me cuvao. Bio je 11. novembar 2008. i navika nam je postavla ljubav. Postali smo ovisni jedno o drugome, sasvim neprimetno, nekako amaterski neplanirano i krajnje naivno.
Upali smo u zamku koju su nam reci smestile, vrlo pazljivo, pedantno birane i svesno pisane. Podsvest je jos jednom dokazala nadmoc.
Nisam imala dovoljno godina da bih sagledala sve potencijalne posledice, ali bile su toliko beznacajne u poredjenju sa tvojim rukama koje ispitivale su moje telo kao prvi put.
To je kod tebe zapanjujuce. Svaki put me gledas kao prvi, a dodirujes kao poslednji. Kao da cu otici kroz vrata hotelske sobe i nikada vise neces o meni cuti ni rec.
Smeskao si se posmatrajuci smenjivanje licnosti u meni koje su se odavale kroz plavetnilo sirom otvorenih ociju. Oduvek si mi govorio da ima vise licnosti u meni, a ja sam lagala da nema. Da sam jedna Ja.
Tada sam frapirano posmatrala Ljubavnicu, Devojcicu i Sasvim obicnu zenu kako se bore koja ce ti se lepse dodvoriti da je mazis i zadovoljis svojim neznim rukama. Za trenutak mi se cinilo da sam Ja - Ja, samo onda kada izlazim kroz vrata hotelske sobe i ostavljam te da pusis pored prozora, gledajuci me kako odlazim.
Neverovatna moc koja ti je skrivena u dlanovima, cini da se osecam amorfnom, da samo ako pozelis, mozes da me oblikujes po sopstvenoj zelji; uvukao bi mi stomak bez dodira, savio kicmu bez pritiska, izvijao vrat pogledom. A onda bi me privio uz sebe i pokusavao saputanjem dugih prica da usporis moju glad za tobom i kontrolises ritam koji sam ja zelela da nametnem uzivajuci u kompletnom ispunjenju i duha i tela. Glad - je jedina asocijacija pri samoj pomisli na to.
Tek kada bi uspeo da me usporis i totalno sludis, dozvoljavao bi sebi da upadnes u vrtlog ludila i prepustis mi se, da sada Tvoju nekontrolisanu glad, zasitim slastima koje izvirale su iz mene u izobilju.
A onda bi me polozio na krevet i celu okupao kao mačka mače...