O blogu
Ma gluposti...
Meni
Arhiva
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Novo objavljeno
Kategorije
Linkovi
Blog prijatelji:
- elfish
- ShArGaRePiCa
- lazarica
- zaratustra
- poglavica
- Sljivka
- ogledi
- mashnica
- Wall
- letac
- nurlisoul
- ariel
- OkoZmije
- skrinsejver
- webman
- rdr
- vincent
- DjMilena
- fbiana
- silence
- suzana
Ostali linkovi:
Feeds
Box
Dodaj u ovom boksu šta god želiš ili ga izbriši.
Blog Hosting
Zahvale
Prica Treca
Ulazis u mene recima koje dugo niko koristio nije. Osecam, kao prvi put da se otvaram i cekam rezak osecaj boli pri dnu stomaka, ali ne. Ti ne bolis. Otvaras me krajnje nezno, previse lagano da bi rec mogla da zaboli. Koristis duge recenice prepune simbolike koja znas, zagolicace mi mastu i opustiti misice. Prolaze minuti, a ja sam jos uvek u grcu. Napetih cula cekam samo jednu pogresnu rec, jedan pogresan pokret, pa da se opustim i otpisem te . Ne gresis. Svako slovo je na svom mestu.
I dani krecu da se nizu.
Jedan za drugim, mesec. Pali se upozorenje na opasnost. Ja se povlacim. Nestajem. Nema me.
Taj prvi put sam znala da te ne boli jer me jos uvek nije bilo dovoljno u tebi. Drugi put ce te boleti. Jer ja se ponizno vracam. Bez reci i molecivih pogleda, jednostavno ti pridjem i rasirim kolena i dlanove. Prepustim ti se da ponovo penetriras u mene nekim novim recima, nekim napisanim emocijama koje znas, da ne bih prepoznala izmedju redova i onda mi pises, a mojoj glavi kazujes, u masti pokazujes. Rukama. Usnama. Jezikom.
Jagodice na domalom i malom prstu ti donose nepodnosljivo zadovoljstvo pri samoj pomisli na moju kozu. Oblizujes se nesvesno, pogled ti menja boju. Opasne nijanse neba pred buru nastanjuju ti se u oku i ja se povlacim pred jacinom koja moze da me odnese. Daleko.
Opet odlazim, a znam vraticu se. Znam cekaces me i umirati nocu, a vaskrsnuti sa prvim suncevim zracima koji mogu da me donesu. Toplu. potpuno nagu. Serviranu tebi u koznoj crvenoj fotelji. Rasirenih kolena. Glave blago zabacene preko naslona.
I cutaces.
Slucajnom posmatracu, amateru voajeru bi se ucinilo da ces rutinski penetrirati u mene jos jednom.
Ali ne.
Svaki put to ucinis drugacije.
Svaki put me privuces cvrsce i malo duze zadrzis na sebi.
Svaki put ti je teze da se kiretiras iz mene jer znas da me boli.
Skoro kao i tebe kada se nasilno otrgnem od tebe i odem. Nestanem.
Iako znam da cu se vratiti i cekati te da dodjes i uzmes me jos dinamicnije.
Jednog dana mozda, necu pozeleti da ikada vise izadjes iz mene.
Komentari:
ovo se ne komentarise... :-P
Poslao/la Specificna
u
20:31
,
3.3.2008
| Link | |
Da li se i vama cini da su slova premalena?
@Specific, za kaj pa ne?:)
@Specific, za kaj pa ne?:)
a taj dan je možda jako blizu? :) ;)
Da svakako je to sve moguće baš tako, a možda i još malko luđe od toga..
Oni koji to znaju, osećaju se baš srećno i posebno sasvim, a oni drugi im ne veruju...mislim da je u pitanju širina... ne znam drugi odgovor ili objašnjenje..:))
Sva lepota je u moći razumevanja - u nadumlju..:)
Divno, baš divno..:)))
Da svakako je to sve moguće baš tako, a možda i još malko luđe od toga..
Oni koji to znaju, osećaju se baš srećno i posebno sasvim, a oni drugi im ne veruju...mislim da je u pitanju širina... ne znam drugi odgovor ili objašnjenje..:))
Sva lepota je u moći razumevanja - u nadumlju..:)
Divno, baš divno..:)))
Permalink | Komentara ( 3 ) | Pošalji komentar