Кад Богу на истину принесеш жртву - Ми
Разгрни све тајанствене велове под пупком,
оголи пламени језичак усковитлане истине..
нек се да и нека каже,
немуштим језиком,
где је отмено заискала
злаћаним шербетом навлажену
распуклу усну?
И када озеленеле мисли једном напусте лажљиве оклопе погубљених душа,
у сласти ће се породити милост којом смо благословено даровани...
Ти.
Безгласним стиском бедара
одлучно привлачиш препуњену кошницу
у којој ври и точи медено сладострашће
утиснуто калупом Твоје снаге.
Орошене коже се лепе
исконски окићене браздама које се траже и стапају у једну.
Поље без имена, цвета.
Ја.
Komentari: