Да ти кажем
Од немира саткана је душа,
а човек од крви и меса.
Месо за месо, крв за крв,
а душа се не да ..
Збраја збуњена немире.
И таман када немир на немир легне..
зашкрипи остарели вајат под ударом северца..
Заборави се сва рачуница,
помешају се мисли разумне,
на силу проветри ум,
па душа дрхтури.. и стрепи.
Ћутим твоје дисање.
Срце трепери плаховито,
к'о лепет крила преплашене птице..
Гледам те,
и чекам..
немирној души да дам спокоја.
Просуте речи сакупим.
Имам,
ја,
дуге прсте, од снова.
...
Имам магију ноћи,
али немам моћ ..
да је теби доделим.
Имам кристални смех и сузу за тебе,
али немам моћ..
да са тобом поделим.
Имам душу к'о море..
Али немам моћ,
да те у њега уроним.
Моћ је у Твом срцу.
Komentari: