Imam neki utisak da pišem zadnje moje postove , to je dobro jer i onako ovde nema više mnogo ljudi koji će to da čitaju , hoću reći ona lista sa desne strane je kao vozni red na želežničkoj stanici gde vozovi odavno više nigde niti odlaze niti od nekud dolaze . Pa evo jednog od zadnjih .............."dosta je bilo kume , idem ja kući"
Umorne oči , spuštene ka zemlji , dočekale su nas .
Život je zajeban definitivno , pomislih i stisnuh njegovu ruku . On verovatno nije to pomislio jer je osećao moju misao na sopstvenoj koži pre nego što sam i kraičkom saznanja mogao predpostaviti koga ću upoznati
Hm,
znači tako izgleda ratnik
znači tako izgleda čovek nakon godina i godina bavljenja svojim pozivom u ime ideala
šteta
da šteta , velika
ostade ljuštura od čoveka i PTS u glavi , sborane oči mog vršnjaka kojeg prvi put vidim u životu al kao da ga ceo poznajem spustiše se na moja ramena i osetih ceo vek strahota , detonaciju krika njegove umorne ratničke duše , osetih koliko je negde tamo ostao zaglavljen u jebenoj akciji koja još uvek traje , jebeno se trza kad sklopi oči i pred njima mu proleće drugar sa desnog krila odbačen nagaznom minom , ...........
I onda otvara širom oči , počinje da priča verno dočarava kako skida njegovu kosu sa sebe , delove sive mase koja se tegli , govori kako ga drži za ramena a njemu zjapi rupa na glavi , ponavlja tiho reči .........majore zašto ne vidim na levo oko , majore ?
prekide ga telefon
javlja se , odsečno priča u njega , prekida vezu . Kakva je to spodoba od života jbte , od telefona i zveri dok je pričao u njega do umornog izrabljenog čoveka koji seda na fotelju . Majore , malo ga bocnem , on se trže i dobi neki sjaj u oku ................odmah se nasmeje i reče , ja sam tamo još uvek čoveče kako ti to nije jasno , ja se svaki dan čujem sa jedinicom , mi smo u vezi , mi smo vreme koje stoji , mi smo ruine koje čekaju neko naše vreme jer nas vaše nije htelo . Mi smo na našu nesreću prošlost ali znaj na tvoju i tvoja budućnost , a ona se valja , tutnji , huči u potmulom huku kojeg samo mi čujemo . Mi se pripremamo , mi se organizujemo , mi se osećamo opet živi a vi toga još niste svesni
a vidim u tebi koliko si poplašen za mene , poplašen jer vidiš koliko sam sjeban i veruješ da tvoj strah iz toga proističe , a nije tako .
Ti se prijatelju bojiš da će sebe ovakvog da vidiš jer svestan si nadolaženja našeg vremena , kada će staze šumske zameniti trotoare kada će topli krevet biti kamara lišća negde u jaruzi , bojiš se gladi i vremena kada će ti hrana najmanje biti bitna , bojiš se budućnosti koja nema kraja , ona će da traje , jednostavno do kraja .............
i jednostavno je stao , ugasila se iskra u oku a ja jednostavno ne htedoh više majorom da ga zovem . Ustade i uze neku tabletu , kaže da je to blokator nekih emocija štali već .........sede i ućuta
ja i sada mislim o tome ................a partizani će da se vrate definitivno samo neće imati titovke zelene već beretke crvene
Umorne oči , spuštene ka zemlji , dočekale su nas .
Život je zajeban definitivno , pomislih i stisnuh njegovu ruku . On verovatno nije to pomislio jer je osećao moju misao na sopstvenoj koži pre nego što sam i kraičkom saznanja mogao predpostaviti koga ću upoznati
Hm,
znači tako izgleda ratnik
znači tako izgleda čovek nakon godina i godina bavljenja svojim pozivom u ime ideala
šteta
da šteta , velika
ostade ljuštura od čoveka i PTS u glavi , sborane oči mog vršnjaka kojeg prvi put vidim u životu al kao da ga ceo poznajem spustiše se na moja ramena i osetih ceo vek strahota , detonaciju krika njegove umorne ratničke duše , osetih koliko je negde tamo ostao zaglavljen u jebenoj akciji koja još uvek traje , jebeno se trza kad sklopi oči i pred njima mu proleće drugar sa desnog krila odbačen nagaznom minom , ...........
I onda otvara širom oči , počinje da priča verno dočarava kako skida njegovu kosu sa sebe , delove sive mase koja se tegli , govori kako ga drži za ramena a njemu zjapi rupa na glavi , ponavlja tiho reči .........majore zašto ne vidim na levo oko , majore ?
prekide ga telefon
javlja se , odsečno priča u njega , prekida vezu . Kakva je to spodoba od života jbte , od telefona i zveri dok je pričao u njega do umornog izrabljenog čoveka koji seda na fotelju . Majore , malo ga bocnem , on se trže i dobi neki sjaj u oku ................odmah se nasmeje i reče , ja sam tamo još uvek čoveče kako ti to nije jasno , ja se svaki dan čujem sa jedinicom , mi smo u vezi , mi smo vreme koje stoji , mi smo ruine koje čekaju neko naše vreme jer nas vaše nije htelo . Mi smo na našu nesreću prošlost ali znaj na tvoju i tvoja budućnost , a ona se valja , tutnji , huči u potmulom huku kojeg samo mi čujemo . Mi se pripremamo , mi se organizujemo , mi se osećamo opet živi a vi toga još niste svesni
a vidim u tebi koliko si poplašen za mene , poplašen jer vidiš koliko sam sjeban i veruješ da tvoj strah iz toga proističe , a nije tako .
Ti se prijatelju bojiš da će sebe ovakvog da vidiš jer svestan si nadolaženja našeg vremena , kada će staze šumske zameniti trotoare kada će topli krevet biti kamara lišća negde u jaruzi , bojiš se gladi i vremena kada će ti hrana najmanje biti bitna , bojiš se budućnosti koja nema kraja , ona će da traje , jednostavno do kraja .............
i jednostavno je stao , ugasila se iskra u oku a ja jednostavno ne htedoh više majorom da ga zovem . Ustade i uze neku tabletu , kaže da je to blokator nekih emocija štali već .........sede i ućuta
ja i sada mislim o tome ................a partizani će da se vrate definitivno samo neće imati titovke zelene već beretke crvene
Pošalji komentar
Komentari:Ima jos onih koji te citaju, te s toga te lepo pitam, di si krenuo sada, kad postaje zanimljivo 
) Pisi, i nemoj da brises blog, nedostajacemo ti, sigurna sam
) Pisi, i nemoj da brises blog, nedostajacemo ti, sigurna sam
Nisu svi sa "desne strane" otkazali voznju... samo malo redje putuju na egzoticne destinacije... ali se zato proverenim stanicama cesto vracaju... kao ovde
Poslao
Lilith
u 22:00, 19/3/2009 | Link | |
Proverene stanice su najbolji lek, za neke nestasne patuljke koji putuju i putuju, ali se ipak vrate. Jer sve se u zivotu vrati na pocetak, kad se okrene onaj kvalitetan krug
citam...
Poslao
yin
u 22:08, 19/3/2009 | Link | |
evo...da ne misliš da baš svi odoše..ima nas koji smo ostali...ne damo se..duboko je korjenje. :-)
Poslao
Nurlisoul
u 22:40, 19/3/2009 | Link | |
Guli, a kud si se ti uputio ?
tko ce meni mamiti osmijeh na licu u pet ujutro ?
nema nigdje da mrdas i tvoja slova se ovdje 'ocekuju' ... i citaju))
tko ce meni mamiti osmijeh na licu u pet ujutro ?
nema nigdje da mrdas i tvoja slova se ovdje 'ocekuju' ... i citaju
))
Poslao
silence
u 04:57, 20/3/2009 | Link | |
ejJJJJJJJJEJ, NEMOJ DA SE ŠALIŠ sa masom, taki postovi nama TREBAJU GULAnfer!!!!!!!
Poslao
mnjradovic
u 07:59, 20/3/2009 | Link | |
Ne idi Guliver,
meni je uvek bilo zao kad bi odlazili
narocito neki moji omiljeni Avateri,
vratice se oni))
meni je uvek bilo zao kad bi odlazili
narocito neki moji omiljeni Avateri,
vratice se oni
))
Poslao
zlatnaKruna
u 09:29, 20/3/2009 | Link | |
Zar sad da ides, kad si mi pogodio boju slova, ja se bas zacitala )))
Poslao
anica
u 09:32, 20/3/2009 | Link | |
Evo, meni nije teško da dođem sa druge planete, da bih se javio prijatelju. :o)
Nego, kod tebe na sarmu ili kod mene na prokule na suvovini pa ti sad biraj. :o)))
PS - ne sumnjaj nikad u desnicu!!
Nego, kod tebe na sarmu ili kod mene na prokule na suvovini pa ti sad biraj. :o)))
PS - ne sumnjaj nikad u desnicu!!
Poslao
kojak
u 10:02, 20/3/2009 | Link | |
To što ćutim ne znači da nisam tu ...Hi my friend , možda će ti malo odmora prijati ali sporazumni prestanak blogerskog staža od mene nećeš dobiti ...Guli trenutno sam na "edukaciji" uče me da igram poker hahaha da računam na tebe treba mi pomoć prijatelja .Izljubi mi Nence i malenu "Fokicu" pozdrav Vrbares
Poslao
Anoniman
u 10:18, 20/3/2009 | Link | |
svi smo tu
Poslao
miriam
u 10:25, 20/3/2009 | Link | |
Prijatelji iz " matriksa , moji dragi
Neznam
nije meni bila namera da ispadnem patetik ili da najavljujem svoj odlazak odavde , malo ste me zbunili , ostavili bez komentara no neplanirano i malo napraviste dragog osećaja . Osećanja su mi sada izmešana malo me sramota , malo dobih gordosti
No ipak moram biti i pored toga kritičan , niko mene nije ovde pročitao , moj post je povezan sa izjavom na početku , vrlo je istinit sa primesamo slobode viđenja pisca ( čitajte mene ) koji je ipak malo nakitio jedan vrlo realna životni događaj
Odavno ovde pokušavam da sa vremena na vreme dočaram moje strahove i viđenja svega oko nas , pokušavam da najavim nešto o nadolasku nečega što vidim kroz svoj očito ne dobro svaćen sistem eliminacije nelogičnih tvrdnji , želja i mogućnosti celog nam društva
Pokušavam isto tako da se saživim sa potpunim neznancima koji su samim tim mnogo otvoreniji neiskvareniji ( ako izuzmemo par slučajeva ) i da sebi dočaram kakvi smo mi to ljudi , da pokušam odgonetnuti uzroke dobro vidljivih posledica
I tako dolazimo do onoga što sam hteo reći , nije problem u drugima već u meni samome , pretpostvio sam da neki ljudi jednostavno lutaju tu negde , jesu ali i nisu tu , jednostavno kao i ja odoše na sledeći nivo posmatranja , čitaju tekstove razumejući ono što njegov pisac piše i ne želeći da kvare pravu sliku jednostavno ništa ne ostave kao komentar .............meni to izbija iz ruku mogućnost da kroz replike razvijam svoja saznanja sa okolinom , ostajem uskraćen za ideju kako ljudi dišu , kako žive , kako razmišljaju .................sa druge strane ja nedajem dovoljno dobar razlog da bi mi neko to pružio i tako dolazimo do moje ideje praznog perona
Mislim da sam došao do tačke kada buduće moje pisanje iziskuje samo živu reč jer u suprotnom vaše mišljenje o meni može da se promene , pun sam života oko sebe , nekako sam na pleća primio mnogo toga što zbog specifičnosti posla svaki dan vidim , mislim da mnogo i to utiče na moje sadašnje stanje
Eto ispade ovo post , svašta sam napisao a malo toga rekao , izgleda naj više od svega bio nerazuman - do kraja .
Neznam
nije meni bila namera da ispadnem patetik ili da najavljujem svoj odlazak odavde , malo ste me zbunili , ostavili bez komentara no neplanirano i malo napraviste dragog osećaja . Osećanja su mi sada izmešana malo me sramota , malo dobih gordosti
No ipak moram biti i pored toga kritičan , niko mene nije ovde pročitao , moj post je povezan sa izjavom na početku , vrlo je istinit sa primesamo slobode viđenja pisca ( čitajte mene ) koji je ipak malo nakitio jedan vrlo realna životni događaj
Odavno ovde pokušavam da sa vremena na vreme dočaram moje strahove i viđenja svega oko nas , pokušavam da najavim nešto o nadolasku nečega što vidim kroz svoj očito ne dobro svaćen sistem eliminacije nelogičnih tvrdnji , želja i mogućnosti celog nam društva
Pokušavam isto tako da se saživim sa potpunim neznancima koji su samim tim mnogo otvoreniji neiskvareniji ( ako izuzmemo par slučajeva ) i da sebi dočaram kakvi smo mi to ljudi , da pokušam odgonetnuti uzroke dobro vidljivih posledica
I tako dolazimo do onoga što sam hteo reći , nije problem u drugima već u meni samome , pretpostvio sam da neki ljudi jednostavno lutaju tu negde , jesu ali i nisu tu , jednostavno kao i ja odoše na sledeći nivo posmatranja , čitaju tekstove razumejući ono što njegov pisac piše i ne želeći da kvare pravu sliku jednostavno ništa ne ostave kao komentar .............meni to izbija iz ruku mogućnost da kroz replike razvijam svoja saznanja sa okolinom , ostajem uskraćen za ideju kako ljudi dišu , kako žive , kako razmišljaju .................sa druge strane ja nedajem dovoljno dobar razlog da bi mi neko to pružio i tako dolazimo do moje ideje praznog perona
Mislim da sam došao do tačke kada buduće moje pisanje iziskuje samo živu reč jer u suprotnom vaše mišljenje o meni može da se promene , pun sam života oko sebe , nekako sam na pleća primio mnogo toga što zbog specifičnosti posla svaki dan vidim , mislim da mnogo i to utiče na moje sadašnje stanje
Eto ispade ovo post , svašta sam napisao a malo toga rekao , izgleda naj više od svega bio nerazuman - do kraja .
biće da si ipak prolupao ko što si reko da ćeš, a? evolucija blagovanja jebote. šizenje.
ušrafio sam neki reflektor od pola kilovata u patos. pa drugi od dvesta vati za radijator, sad kad mi dođe račun za struju najebao sam. al to nije važno, važno je šizenje.
ušrafio sam neki reflektor od pola kilovata u patos. pa drugi od dvesta vati za radijator, sad kad mi dođe račun za struju najebao sam. al to nije važno, važno je šizenje.
Poslao
čupavi
u 02:12, 22/3/2009 | Link | |
Jesi ti baš toliko siguran prijatelju, da će se opet zvati partizani, a?
Dobro jutro! :o)
Dobro jutro! :o)
Poslao
kojak
u 09:13, 22/3/2009 | Link | |
nađeš što veće zvučnike i izvadiš magnete iz njih ako dobro ih zalepiš na broilo sa gornje strane trebalo bi da poništiš magnetno polje koje okreće disk............al nisam ti ništa reko, uostalom ja sam naj veći čin u vojsci , ne ? jer ako je pukovnik po logici reči pukao onda je potpukovnik potpuno pukao .........meni odavno deca na ulici salutiraju druže potpukovniče ........aj pa zdravo čupavi
Pa nemoraju se tako zvati , ja to po logičnom redosledu . I oni partizani su nastali od proletera , onih bez igde ičega ...............pa ko velim danas je mnogo proleterijata na sve strane i mnogo su kivni
Znaš prijatelju moj, kako sad stvari stoje, biće da su oni nama pomogli da sj***emo sistem, koji je odlično funkcionisao (imali smo recimo mnogo bolje zdravstveno osiguranje od amera i još mnogih u svetu), a oni taj isti sistem upravo usvajaju i nije ih sramota uopšte.
I šta onda nama ostaje, nego šuma majka, pa onda opet Jovo-nanovo od prve proleterske pa dokle stignemo, samo još da saznamo koji se front otvara. :o)
(ovo ja samo mrmljam sam sebi u bradu pa ti nemoj baš sasvim ozbiljno da shavtiš, osim ako ti se baš svidi!)
I šta onda nama ostaje, nego šuma majka, pa onda opet Jovo-nanovo od prve proleterske pa dokle stignemo, samo još da saznamo koji se front otvara. :o)
(ovo ja samo mrmljam sam sebi u bradu pa ti nemoj baš sasvim ozbiljno da shavtiš, osim ako ti se baš svidi!)
Poslao
kojak
u 21:36, 22/3/2009 | Link | |
a sta kad nema diska nego digital?
Poslao
havana
u 17:48, 23/3/2009 | Link | |