Kada bi samo malo mogao zadržati duže dah , jedan još tren ostati svestan , pa i pored nemoći ispunjenja želje krećem rukom gore ka zamišljenom cilju ............voleo bih da ....Ali želje su ne dosanjane uvek prave želje sve ostalo se obično gurne u stranu čim prvi adrenalinski šok prođe
jer
jasno kao na dlanu sudbina govori svoj monolog što ritualno započinje obavezno sa kulturnim "dobar dan ti želim" . I gle ironije , pored sve tamne strane jasne mi sudbine iz čistog bon tona odgovaram istom merom iako znam da je njena svrha zagorčati a ne ozariti mi budućnost što vreba tu iza prvog ugla neke kaskade u životu
i kakva je svrha uljudnog ophođenja kada nakon tebe više ničeg lepog nema , kakva je svrha ritualnog ophođenja kao da će izostanak istog moći otvoriti svrsishodnost postojanja želje , želje za dobrim danom koji prestaje tvojim nastupom i stamenim stavom ........stavom izricanja dobrih želja a oduzimanjem nade i cilja ......
Šta sutra može biti dobro , zasejano u lejama današnjice zalivano gorčinom bede i propagande jučerašnjice , obogaćeno berbom užeglog ploda sa plantaže realnog življenja
Ja više neću učestvovati u tome
slepi kod očiju , gluvi kod ušiju
šljam i dno na sapima dorata jašu uzdignuta čela . Brat je brata za pogaču natopljenu crnim vinom izdao krvniku , pogaču dobijenu u obližnjem manastiru blagosiljanu ovozemaljskim rečima nepriznatog vernika i nepriznate crkve .........uopšte . Veru zaboravljamo jer je više ne nosimo u sebi ne ljubismo nikoga ni bližnjeg niti roda svoga , a kako bi smo kada kletva nas stiže , ne imali ni roda ni poroda , nevisila puška iznad ognjišta .......ni jezik se više ne govori što govorio se od moga oca i njegovoga oca ..........
Ništa ...jednostavno ništa od ništa ......
ko bi mi dao čašu vode , parče hleba kada svoja usta ima suva , i usta svoje dece gladna
dim i čemer , spaljene zemlje bez izgleda za nejač u povoju , sreću u nadiranju . Ni nedra više nisu jedra , ni muške ruke kadre odgurnuti nuđeno na volju i nevolju ...............
ja neću više učestvovati u tome ......
jer
jasno kao na dlanu sudbina govori svoj monolog što ritualno započinje obavezno sa kulturnim "dobar dan ti želim" . I gle ironije , pored sve tamne strane jasne mi sudbine iz čistog bon tona odgovaram istom merom iako znam da je njena svrha zagorčati a ne ozariti mi budućnost što vreba tu iza prvog ugla neke kaskade u životu
i kakva je svrha uljudnog ophođenja kada nakon tebe više ničeg lepog nema , kakva je svrha ritualnog ophođenja kao da će izostanak istog moći otvoriti svrsishodnost postojanja želje , želje za dobrim danom koji prestaje tvojim nastupom i stamenim stavom ........stavom izricanja dobrih želja a oduzimanjem nade i cilja ......
Šta sutra može biti dobro , zasejano u lejama današnjice zalivano gorčinom bede i propagande jučerašnjice , obogaćeno berbom užeglog ploda sa plantaže realnog življenja
Ja više neću učestvovati u tome
slepi kod očiju , gluvi kod ušiju
šljam i dno na sapima dorata jašu uzdignuta čela . Brat je brata za pogaču natopljenu crnim vinom izdao krvniku , pogaču dobijenu u obližnjem manastiru blagosiljanu ovozemaljskim rečima nepriznatog vernika i nepriznate crkve .........uopšte . Veru zaboravljamo jer je više ne nosimo u sebi ne ljubismo nikoga ni bližnjeg niti roda svoga , a kako bi smo kada kletva nas stiže , ne imali ni roda ni poroda , nevisila puška iznad ognjišta .......ni jezik se više ne govori što govorio se od moga oca i njegovoga oca ..........
Ništa ...jednostavno ništa od ništa ......
ko bi mi dao čašu vode , parče hleba kada svoja usta ima suva , i usta svoje dece gladna
dim i čemer , spaljene zemlje bez izgleda za nejač u povoju , sreću u nadiranju . Ni nedra više nisu jedra , ni muške ruke kadre odgurnuti nuđeno na volju i nevolju ...............
ja neću više učestvovati u tome ......
Pošalji komentar
Komentari:guli, shta bi? jel' dan bio tezak ili te nocj 'vata? pa, pre neko veche si mi bio lepo raspolozen.. shta li te to mori sada?
evo, ja cju ti dati hleba kad treba.. i prijateljsku ruku.. ljubb i laku nocj.. :))
evo, ja cju ti dati hleba kad treba.. i prijateljsku ruku.. ljubb i laku nocj.. :))
Poslao
bejb
u 01:55, 28/8/2008 | Link | |
Naj veće razočarenje u svemu tome jeste da smo sve to sami ćutke dopustili (i dalje dopuštamo) ne preduzimajući ništa .A dobar deo ljudi kaže baš to... ja neću više učestvovati u tome ...jeste žalosno i pogrešno ali je tako...jer je jako teško boriti se za nešto što je već izgubljeno ...