Tavan
Penjem se danas onim nezavršenim stepeništem što stoji tu u dvorištu kao neko klatno od časovnika što stalo je i govori kako je sve onako zamrznuto i baš isto kao u tom trenutku , onim stepeništem što polako rđa i opominje kako čak i ta ideja olakšanja njemu da se popne u svoje carstvo nemože večno sijati i biti nepromenjeno samo da bi odavalo neku lažnu iluziju ............ mislim moram ga završiti i njega pustiti da ide dalje , da jednostavno stavim tačku na ideju , napravim paralelu u životu i delom kažem da koristan je bio , da čak i ideja posvećena njemu može koristiti svima ....................
Tavan ............. a pre tavana terasa , nekada otvorena sa svojih dvadesetak kvadrata lepog položaja za oko i ugođaj pogleda na Tisu . Onda jednoga dana , naš komandant Mark ili vođa vukova sa ne Ontarija već Tise ili ti moja mati reši kako svi problemi nastaju jer tuda kroz beton zjapi energetska rupa . Rešenje u tili čas se izglasa ( onda sam bio maloletan bez prava glasa te je on jadnik morao u parlamentu da klima uvek glavom na svaki predlog vlade ) Rupu zatvoriti . Hm kako je u to doba Ruska arhitektura bila u nekom čudnom stupnju razvitka , po meni suviše realističkom , tako ti on kao sin jedne Ukrainke pođe stopama istočne kulture te tako i zatvori onu terasu . Strašno em ružno tj nikako ............
............ ali
kod mene uvek postoji neko ali , duša je bitna . Pa tako i onog čardaka niko nije bio svestan od sve dece ovoga sela dokle god je ona moja ćelava matora glava znala praviti kojekakve čudese na terasi jerbo je tamo svo svoje prebacio što znanje što imanje .....i vrtelo i pištalo i lemilo i cinovalo i vezivalo seklo palilo šrafilo i .............deca uživala dok smo pravili svojim rukama svakakve igračeke i skalamerije
i onda jednoga dana on nas odvede odatle na tavan , ogroman tavan i kaže ............. ovde će klinci pravimo vama sobu , samo vašu . Od letvi i kartona će zidove pregradne da sklepamo , ulazna vrata prava da stavimo , u sobi priručne klupe stavimo ....................neizmerne dečije sreće kada dobismo naš čardak ........ onako po istočnjačkoj arhitekturi .........strašno em ružno a pogotovo nikako
I tako , bio sam danas na tavan i stvarno se duboko razmišljam da više uopšte nepišem blog ................................
Penjem se danas onim nezavršenim stepeništem što stoji tu u dvorištu kao neko klatno od časovnika što stalo je i govori kako je sve onako zamrznuto i baš isto kao u tom trenutku , onim stepeništem što polako rđa i opominje kako čak i ta ideja olakšanja njemu da se popne u svoje carstvo nemože večno sijati i biti nepromenjeno samo da bi odavalo neku lažnu iluziju ............ mislim moram ga završiti i njega pustiti da ide dalje , da jednostavno stavim tačku na ideju , napravim paralelu u životu i delom kažem da koristan je bio , da čak i ideja posvećena njemu može koristiti svima ....................
Tavan ............. a pre tavana terasa , nekada otvorena sa svojih dvadesetak kvadrata lepog položaja za oko i ugođaj pogleda na Tisu . Onda jednoga dana , naš komandant Mark ili vođa vukova sa ne Ontarija već Tise ili ti moja mati reši kako svi problemi nastaju jer tuda kroz beton zjapi energetska rupa . Rešenje u tili čas se izglasa ( onda sam bio maloletan bez prava glasa te je on jadnik morao u parlamentu da klima uvek glavom na svaki predlog vlade ) Rupu zatvoriti . Hm kako je u to doba Ruska arhitektura bila u nekom čudnom stupnju razvitka , po meni suviše realističkom , tako ti on kao sin jedne Ukrainke pođe stopama istočne kulture te tako i zatvori onu terasu . Strašno em ružno tj nikako ............
............ ali
kod mene uvek postoji neko ali , duša je bitna . Pa tako i onog čardaka niko nije bio svestan od sve dece ovoga sela dokle god je ona moja ćelava matora glava znala praviti kojekakve čudese na terasi jerbo je tamo svo svoje prebacio što znanje što imanje .....i vrtelo i pištalo i lemilo i cinovalo i vezivalo seklo palilo šrafilo i .............deca uživala dok smo pravili svojim rukama svakakve igračeke i skalamerije
i onda jednoga dana on nas odvede odatle na tavan , ogroman tavan i kaže ............. ovde će klinci pravimo vama sobu , samo vašu . Od letvi i kartona će zidove pregradne da sklepamo , ulazna vrata prava da stavimo , u sobi priručne klupe stavimo ....................neizmerne dečije sreće kada dobismo naš čardak ........ onako po istočnjačkoj arhitekturi .........strašno em ružno a pogotovo nikako
I tako , bio sam danas na tavan i stvarno se duboko razmišljam da više uopšte nepišem blog ................................
Pošalji komentar
Komentari:Пиши блог на тавану!
Средиш таван, па тамо блогујеш :)
као да Н..че не зна ;)
Средиш таван, па тамо блогујеш :)
као да Н..че не зна ;)
ho ho ho ho ho .............pa Nenče malte ne postade Niče
jeeeeeeeeeeee gotov sam , inače jedna od ideja ( doduše mnogih ) je da se terasa vrati svojoj prvobitnoj nameni ........ uživanju u pogledu na Tisu :-))
jeeeeeeeeeeee gotov sam , inače jedna od ideja ( doduše mnogih ) je da se terasa vrati svojoj prvobitnoj nameni ........ uživanju u pogledu na Tisu :-))
Poslao
Anoniman
u 22:21, 1/2/2008 | Link | |