Citiram u naslovu posta jednu davnu Balasevicevu pesmu, onu koja odise posebnom tugom i samocom vezanom za dan posle... Meni, doduse, nije tako danas, ja sam umorna, vredna i zadovoljna. Kako je vama?

Nova i ja smo se srele na Trgu u Novom Sadu, mom gradu. Odavno nisam bila medju toliko ljudi sa pozitivnom energijom. Izbor muzike je bio tako-tako, Saban B. je hit u mojoj okolini i meni je doneo toliko toga pozitivnog, a Bregovic je odradio posao. Vatromet je bio wow za ovdasnje uslove. Ono sto mene uvek odistinski obraduje je da ipak nismo ni besni ni nasilni, da su ljudi bili dobri i prema drugima i prema sebi....

Uglavnom, idemo dalje.

Nadam se da ce svaki sledeci dan liciti na neki praznik i da necemo zaboraviti koliko je zivot lep ni u jednom danu ove nacete godine.