"Krajnje ostvarenje ratnika je radost."   K. K.

Dakle, Kastaneda. Sa sedamnaest godina, čitajući njegovu knjigu Orlov dar, žarko sam želeo da se uputim u Meksiko i da, koristeći sve moguće droge koje pruža tamošnja priroda, postanem nagual kao što je to bio Don Huan Matus. Možda bih vas sad slagao ako bih rekao da me je ta želja sasvim prošla... Inače, nagual ima dvojako značenje: označava kako nematerijalni svet (za razliku od termina tonal koji označava materijalni) tako i onog koji vidovitošću uspeva da sagleda tu duhovnu stranu stvarnosti i drugima prenese to učenje. Budući da sam uvek bio slab učenik, ni u ovu se nauku nisam previše udubio: na netu se može naći mali milion sajtova putem kojih se propoveda toltečki šamanizam u koji spada i učenje Don Huana, čitaj Karlosa Kastanede.

Svi veliki pisci, pa čak i oni manji, imaju svoj kult i svoje sledbenike. Tako je i sa Kastanedom samo što je on još za života napravio školu koja ima sva obeležja sekte. Uskoro će deset godina kako je umro. Dva dana nakon njegove smrti, njegove najbliže saradnice, veštice Florinda Donner, Taisha Abelar, Patricia Partin, Kylie Lundahl i Amalia Marquez su nestale iz kuće u kojoj su do tada živele sa njim i radile na propagiranju vežbi magičnih pokreta, nazvanih Tensegriti, koje izgleda još nisu stigle u Srbiju ali ne sumnjam da hoće. Za vas koji biste da krenete na vreme, link za vežbe je ovde. Nekoliko godina nakon njihovog nestanka, u Dolini Smrti, pronađen je skelet jedne od veštica, kako je tek skoro utvrđeno DNK-a analizom, Patriše Partin, Kastanedine usvojene ćerke i ljubavnice.

Danas Kastaneda nije popularan kao što je bio sedamdesetih godina prošlog veka; žestoko su ga osporavali ali i veličali. Najčešća kritika koja se čuje je da je običan prevarant. Što se mene tiče, ako me je i prevario - lepo me je prevario.