Bio jednom jedan vredan čovek,

Radio je dupli pos'o dovek.

Imao je mnogo bujnu maštu:

Zasejav'o zasejanu baštu.

Kad je bašta počela da cveta,

Ko da beše puna snega usred leta.

Kad je taj sneg poč'o da se topi,

Ko da beše lađa koju voda škropi.

Kad je lađa počela da šepa,

Ko da beše ptica koja nema repa.

Kad je ptica počela da leti,

Ko da beše kondor, car nebeski, kleti.

Kad je nebo počelo da seva,

Ko da beše lav što pred kapijom zeva.

Kad kapija otpoče da škripi,

Ko da beše motka što na leđa đipi,

Kad mi leđa počeše da bride,

Ko da beše nožić u mom srcu, pride.

Kad iz srca poče krv da teče,

To beše smrt i kraj - i dan posta veče.

DEČIJA NARODNA PESMICA