GaySerbia

Oko 10.000 ljudi učestvovalo je u subotu na 30. gej paradi "Mardi Gras" u Sidneju, dok se na ulicama okupilo 300.000 posmatrača četiri kilometra duge kolone, organizovane ne samo u znak podrške seksualnim slobodama, već i borbi protiv globalnog zagrevanja i ugroženoj životinjskoj vrsti - tasmanijski đavo.

Prva gej parada u Sidneju održana je 1978. godine, kada je policija tukla okupljene i uhapsila 53 osobe.

Ove godine, međutim, učesnicima parade pridružila se i šefica lokalne policije Dona Edni, kako bi uverila homoseksualnu zajednicu da policija neće zatvarati oči pred nedavnim pretnjama njenim pripadnicima.

Na paradi su se prvi put zvanično pojavili i pripadnici vojske, prenela je agencija DPA.

"Mislim da je ovo za odbrambene snage važan korak napred u priznavanju šire zajednice iz koje smo zapravo regrutovani," rekao je oficir Stjuart O'Brajan.

Na paradi se našla i grupa od oko 100 lekara i veterinara, koji su podsetili na jednu vrstu kancera koji sve više napada i ugrožava tasmanijskog đavola.

Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo ima četiri meseca da usvoji novi ustav. Nacrt novog ustava prejudicira transformaciju ovog tradicionalnog Muslimanskog i Pravoslavno hrišćanskog društva ukidanjem zakonske zaštite nerođene dece i garantovanjem specijalnih prava na osnovu seksualne orijentacije.

Pored toga, nacrt dokumenta predviđa interpretaciju društvenih normi prema međunarodnim zakonima o ljudskim pravima, koji su deo UN.

Član 25. nacrta ustava koji tretira „Pravo na život“ uklanja zaštitu nerođene dece, uz navod da „svaka osoba uživa pravo na život od momenta rođenja“, dok član 26. garantuje pravo „donošenja odluka u vezi reprodukcije u skladu sa regulativama i procedurama predviđenim zakonom.“

Nacrt ustava naročito ističe „da nijedna osoba ne sme biti diskriminisana na osnovu.... seksualne orijentacije“, dok se tradicionalnoj porodici ne nudi specijalna zaštita. Zapravo, u engleskoj verziji nacrta člana o „Pravu na brak i porodicu“ izostavljena je rodna podela, i stoji da „Na osnovu svoje volje, svako ima pravo na brak i zasnivanje porodice.“

Kao što sam i obećao još prošle godine nastavljam sa svojom (ne)reklamom gay chatova i gay sajtova na teritoriji Srbije. Prvi sajt i politika sajta i chata je bila stranica pod nazivom Gayserbia a sad sledi stranica, koja je još prilično sveža a zove se GaySerbia.org.

Stranica je nastala definitivno kao revolt rascepu chata na dva posebna IRC servera, na Undernet i na DALnet mrežu. Ne puno nakon samog rascepa i drame koja je usledila, i tu mislim na upadanje na chat kod konkurencije, lamerskog spamovanja i brisanja i banovanja nekih ljudi na chatu, nastao je sajt. Konačna verzija samog sajta koju možemo ovih dana videti je prilično kvalitetna prema onoj stranici koja je postojala prvih dana postojanja ovog domena. Što se mog ličnog mišljenja tiče, sajt je definitivno slab, sa malo jedinstvenog sadržaja, sa drečavim bojama koje bodu oči pri samom otvaranju sajta. Druga stvar koja je potrebna kad se odlučite da kreirate svoj sajt za široke mase, jeste, ažuriranje stranice. Znači sadržaj treba da bude aktuelan, sa puno svežih informacija, treba da je pregledan a pre svega efikasan. Velika greška administratorskog tima jeste osnivanje foruma. Kao prvo nepotrebno je postaviti forum za dopisivanje 6-7 članova odn. posetioca. To odaje puno toga.

Sama politike gore pomenute stranice je očigledna, spamovati sve moguće internet stranice radi povećanja broja članova na chatu pa i na samom sajtu. Politika koja apsolutno ne zadovoljava internet bonton.

Kad bih morao oceniti ovaj sajt, moje ocene bi bile sledeće:
Dizajn: 1
Sadrzaj: 2
Uredjivaččka politika: 1
Opšti utisak: 2

Ocena: 1,5

Nastaviće se...

Josip Šitum (25) nepravosnažno je osuđen na godinu dana i dva meseca zatvora pred Opštinskim kaznenim sudom u Zagrebu, zato što je u julu prošle godine Molotovljevim koktelima pokušao da napadne učesnike gej parade, u čemu su ga sprečili pripadnici interventne policije.

Osim zatvorske kazne, sudija Sandra Kantolić odredila je Šitumu i obavezno psihijatrijsko lečenje u istom trajanju. Tužilaštvo je u optužnici naglasilo da je Šitum počinio krivično delo zbog snažne netrpeljivosti prema homoseksualcima, i samim tim njegov napad okvalifikovao kao zločin iz mržnje.

Sudija je prihvatila takvu kvalifikaciju dela, ocenivši da je Šitum posle hapšenja izrazio svoj stav prema homoseksualcima.

"Katolik sam i vernik pa mi ovakve manifestacije smetaju. Hteo sam skrenuti pažnju javnosti na takve događaje", rekao je Šitum istražnom sudiji nakon hapšenja.

Mladić je na sudu priznao da je u svojoj garaži pripremao molotovljeve koktele sa namerom da ih baci ispred povorke kako bi nastala panika, ali je tvrdio da je sam odustao od napada.

Ipak, sudija mu nije poveravala na tom delu odbrane. "Svi ste pobegli, ali ne zato što ste svojom voljom odustali od napada, nego zato što je došla policija", objasnila je Sandra Kantolić svoju odluku.

Za ovo delo je predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora, ali je utvrđeno da je Šitum bio značajno smanjene uračunljivosti prilikom sprovođenja krivičnog dela.

Inače, Šitum se već sedam meseci nalazi u pritvoru i ovo vreme će mu biti uračunato u kaznu.

Zagreb prajd je saopštio da je zadovoljan izrečenom prvostepenom presudom, koja po njima daje jasno upozorenje javnosti da se homofobija neće više tolerisati i prolaziti nekažnjeno.

Organizatori prajda u Zagrebu smatraju da je ova presuda velika prekretnica za čitavu gej zajednicu u Hrvatskoj, ali i za čitavo hrvatsko društvo.

Oni su izrazili i razočarenje što zagrebačka policija nije podigla iste krivične prijave za sve napade na učesnike prošlogodišnjeg zagrebačkog prajda. Prema njihovim saznanjima, tom prilikom je napadnuto 30 osoba, među kojima su bili i državljani Holandije, Švedske, Bosne i Hercegovine, Švajcarske i Slovenije.

Ove napade je hrvatski predsednik Stipe Mesić osudio, ali je premijer Ivo Sanader osudu "odložio" do završetka policijske istrage.

Hrvatski gej aktivisti su ponovo zatražili od Sanadera da osudi prošlogodišnje nasilje. "Kako je policijska istraga odavno završena, a stigla je i nepravomoćna presuda, nadamo se da će Premijer održati svoje obećanje", kaže se u saopštenju Zagreb prajda.

Petnaestogodišnji gimnazijalac iz američke države Kalifornije, proglašen je mrtvim, nakon što je prostreljen kroz glavu od strane svog školskog kolege.

Kako doznajemo, do ubistva je došlo jer je žrtva, Lawrence King, bio homoseksualac.

King je dva puta ustreljen u glavu, u razredu u kojem je slušao predavanja. Usledilo je stanje kome, iz koje se više nije probudio.

Mladić koji je pucao, četrnaestogodišnji kolega iz razreda, nakon strašnog incidenta je pobegao. Na sreću je kratko nakon toga uhapšen od strane policije. Mladi ubica će biti optužen za počinjenje ubistva s predumišljajem i biće procesuiran kao punoletna osoba. Težina ovog zlodela može rezulitirati kaznom od 50 godina zatvora.

Motivi ovog zlogčina još uvek nisu poznati, ali je poznato da dvojica gimnazijalaca nisu bili u dobrim odnosima.  To najverovatnije ima veze sa činjenicom da se preminuli King od nedavno javno izjašnjavao homoseksualcem, a po rečima ubice, često je nosio “žensku odeću” i na lice stavljao make-up, što je ovoga jako iritiralo.

Prvi put u srpskoj kinematografiji snimljena je ljubavna scena između dva muškarca.

Reč je o filmu Darka Bajića „Na lepom plavom Dunavu“, a akteri scene koja će verovatno otvoriti novo poglavlje u srpskom filmu su nekadašnji ministar za kulturu Branislav Lečić i voditelj vremenske prognoze na B92, glumac Aleksandar Lazić, prenosi "Blic".

Oni su nam preneli svoje utiske sa snimanja ljubavne scene između dva muškarca. Lečić objašnjava da je ta scena za njega ista kao i svaka druga.

"Moj posao je da igram ljudske sudbine i nema veze koja je scena u pitanju. Isto tako ni lekar kada operiše ne pita da li je njegov pacijent masovni ubica, niti advokat kada brani zločinca", rekao je Branislav Lečić.

On u filmu tumači lik Nemca koji dolazi u situaciju da se okuša u muško-muškom ljubavnom odnosu.

"Lik koga igram prilično je hendikepiran u ljudskom smislu. Scena prikazuje jedan moralni pad koji on ima, ali ga njegova priroda pobedi i, tek kada dođe u tu situaciju da uđe u ljubavnu vezu sa muškarcem, on odustaje od tog poniženja, jer mu to nije u prirodi. Scena je vrlo duhovito rešena i mislim da će se publici veoma svideti, da će je nasmejati do suza" objašnjava Lečić.

"U društvenom smislu nemam ništa protiv homoseksulanih odnosa koji su u granicama nepovređivanja drugog, koji nisu siledžijski. Za mene je mnogo gore da u muško-ženskom odnosu muškarac bije ženu ili da žena maltretira muža. Ali kada gledam na to kao muškarac i ličnost, ti odnosi za mene nisu potpuno normalni, bez obzira na to što u prirodi ima pojava takve vrste. Opstanak vrste je najvažniji, a kada bi takvi muško-muški odnosi bili dominantni, ljudski rod bi izumirao. Ne osuđujem homoseksualizam, ali u tom kontekstu ne mogu da budem za njega", objašnjava Branislav.

Glumac Aleksandar Lazić koji u filmu glumi homoseksualca, Grka Jorgoša koji ulazi u ljubavnu vezu sa Lečićem, kaže da nije lako kada se na setu snima ljubavni odnos, bilo kakve prirode.

"Nama glumcima, to je samo posao. Koliko god to zvuči suludo, svejedno je da li je muško ili žensko u pitanju. Dovoljna je neprijatna činjenica da je tridesetak ljudi oko nas dok mi nagi snimamo scenu ", kaže Aleksandar.

U filmu „Na lepom plavom Dunavu“ luksuzni brod „Krimhild“ na dvodnevnom putovanju od Beograda do Beča je plutajući grad greha gde iscrpljeni i frustrirani ljudi iz Zapadne Evrope dolaze da se opuste, sklapajući poslove uz pomoć alkohola, zabave i seksa.

S druge strane, mlada istočnoevropska posada pokušava da zaradi dovoljno novca da pobegne od svojih malih, beznačajnih, života.

U filmu glume i Miki Manojlović, Dragan Nikolić, Bojana Maljević, Ana Franić, ali i strani glumci Tim Sejfi, Majkl Pičirili, Kornelija de Pablos i drugi.

Multimedijalni spomenik posvećen hiljadama gej osoba koje su umrle u nacističkim koncentracionim logorima će biti završen za nekoliko meseci.

On se gradi preko puta glavnog spomenika posvećenom jevrejskim žrtvama u Tirgarten parku u Berlinu. Vlasti su prihvatile predloženi dizajn prošle nedelje, četiri godine nakon što je prihvaćen predlog da se spomenik izgradi.

Ingar Dragset i Mihael Elmgren su dizajnirali sivu betonsku ploču sa prozorom preko kojeg će posetioci moći da gledaju dve video projekcije, koje prikazuju po dva muškarca i po dve žene kako se ljube.    
Originalno, plan je bio da se pusti projekcija samo sa dva muškarca, ali je taj predlog doživeo žestoke kritike zbog isključivanja lezbejki.

Procenjuje se da je između 5 i 15 hiljada gej muškaraca zatočeno u nacističkim koncentracionim logorima kao deo „anti-socijalne grupe“, a istoričari procenjuju da je 60% skončalo u njima. Takođe, pored procenjenih 6 miliona jevrejskih žrtava, u koncentracionim logorima je ubijeno stotine hiljada Roma. Spomenik romskim žrtvama Holokausta će biti podignut sledeće godine.

Vodeće ličnosti hrišćanskih crkava u Australiji proklele su pozorišni komad koji će debitovati u
Sidneju, a u kojem se Isus opisuje kao gej osoba koju je zaveo Juda. Komad pod nazivom „Corpus
Christi“ debitovaće sledećeg meseca u sklopu gradske godišnje gej i lezbijske proslave. Robert
Forsajt, anglikanski biskup, predstavu je nazvao „istorijskom glupošću“, i dodao da je u pitanju
namerno ismevanje. Inače, pored gej odnosa Isusa i Jude, u komadu se prikazuje kako Isus
obavlja gej venčanje dvojice apostola. Reditelj predstave, Li Rouni, koji za sebe tvrdi da je
hrišćanin, prihvata da će komad uvrediti neke hrišćane, ali smatra, i spreman je, da njime
provocira debatu oko samog hrišćanstva. Autoru predstave „Corpus Christi“ Terensu Mekneliju, koji
je gej, prećeno je smrću nakon što je njegovo delo izvođeno u SAD.

Samo jedna od sto osoba identifikuje sebe kao gej u vladinom istraživanju seksualnosti u Britaniji. Takođe jedna od sto identifikuje sebe kao biseksualnu osobu, dok 0,6% je zaokružilo „drugo“ i tri procenta nije želelo da se deklariše svoju seksualnost Kancelariji nacionalne statistike.

Pojedini su pogrešno odgovarali na ovo pitanje i upisivali: žena, normalan, neaktivan…

Kancelarija nacionalne statistike ispitalo je četiri hiljade ljudi ali tvrde da ovo istraživanje ne pokazuje pravu veličinu gej populacije.

„Oni koji apstiniraju, ili ignorišu svoje želje, ili oni koji se nisu odlučili, ili još nisu priznali sebi i drugima svoju seksualnost ne mogu da odgovore na ovo pitanje kako treba. Nečije želje, ponašanje i samo-identifikacija nisu uvek usklađene“, izjavila je Amanda Wilmot iz Kancelarije nacionalne statistike za Sunday Telegraph.

Evropski sud za ljudska prava je juče doneo presudu u slučaju „E.B. protiv Francuske“ kada je navedeno da isključivanje osoba iz postupka za usvajanje dece zbog seksualne orijentacije predstavlja diskriminaciju i kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

E.B. je lezbejka i učiteljica koja od 1990. živi sa partnerkom. Ona je u februaru 1998. popunila formular za usvajanje, koji je odbijen zbog njene seksualne orijentacije. U junu 2002. najviši administrativni sud u Francuskoj je potvrdio ovu odluku.

Do juče je Francuska država dopuštala isključivanje lezbejki, gej muškaraca i biseksualnih osoba iz postupka usvajanja dece, ali će ovom odlukom Evropskog suda za ljudska prava ta praksa biti prekinuta.
Nijedna osoba nema automatsko pravo da usvoji dete, ali Evropski sud je presudio da evropske zemlje više ne mogu da tolerišu isključivanje seksualnih manjina iz ovog procesa. Svaku osobu treba tretirati jednako na osnovu merila koja se primenjuju na potencijalne roditelje. Seksualna orijentacija je u tom procesu nevažna i ne može se koristiti kao opravdanje za isključivanje osoba koje žele da usvoje dete. U najboljem je interesu dece u Evropi i van nje da potencijalni roditelji ne budu odbijeni iz diskriminišućih razloga.

Prvi dom penzionera za homoseksualce u Evropi otvoren je u Berlinu, posle mnogo godina planiranja i sakupljanja sredstava. Trenutno ovaj staracki dom može da primi 28 osoba, a u sobama ima dovoljno mesta i za njihovo pokucstvo. Ipak, korisnicima ovog doma najvažnije je da se ne prica nonstop o unucima. Kristijan Ham, jedan od stanovnika starackog doma, izjavio je da se ideja o osnivanju starackog doma osobe rodila još 1995. godine.

Škotski zakon o zločinima iz mržnje će biti proširen tako da će štititi LGBT zajednicu i osobe sa hendikepom. Predlog zakona, koji je uputila Zelena partija, je podržala vlada Škotske.

Zakon bi trebalo da prođe u parlamentu, uz podršku Liberalno-demokratske stranke.

Međutim, Torijevci upućuju kritike uz tvrdnju da će pred zakonom „neki biti više jednaki od drugih.“

Cilj proširenja zakona je da zaštiti osobe sa hendikepom i LGBT populaciju proširenjem odredbi koje se odnose na zločine motivisane mržnjom i animozitetom prema žrtvama.

Takođe, novi zakon će omogućiti arhiviranje počinilaca zločina iz mržnje, čime će se nadgledati predviđeni progres u smanjenju ovakvih zločina.

Gej-strejt alijansa postavila predsedničkim kandidatima pitanja o zaštiti prava gej populacije – odgovori stigli od četiri.

Nevladina organizacija Gej-strejt alijansa (GSA) sastavila je upitnik, koji je dostavila kandidatima, kako bi ta manjinska grupacija u društvu dobila u predizbornoj kampanji odgovore na pitanja koji se tiču njenih prava. Na upitnik je odgovorilo samo četvoro od devet predsedničkih kandidata – Milanka Karić, Ištvan Pastor, Jugoslav Dobričanin i Čedomir Jovanović.

GSA je predstavila rezultate stavova predsedničkih kandidata o statusu gej osoba u Srbiji.

Pitanja su se ticala antidiskriminacionog zakona, socijalne distance prema gej populaciji, nasilja i diskriminacije, kao i najkontroverznije teme – istopolnih partnerstava.

Prema rečima predsednika GSA Borisa Milićevića, jedino je Čedomir Jovanović insistirao na ukidanju svih diskriminatorskih odredaba iz postojećih zakona, kao i na uvođenju institucije "zločina iz mržnje" u krivično zakonodavstvo.

U pogledu socijalne distance, svi kandidati su naveli da poznaju osobe homoseksualnog opredeljenja, kao i da nemaju nikakvih problema u saradnji i komunikaciji sa njima.

Karićeva, Pastor i Dobričanin su naveli, prema istraživanju GSA, da se nisu susretali sa nasiljem nad gej populacijom, dok Čedomir Jovanović smatra da je nasilje veoma raširena pojava.

Jovanović tešku poziciju gej osoba u društvu objašnjava nasleđem politike prošlosti i odsustva reakcije države i sudstva na pojave nasilja, kao i Ustavom, “u kome nema prostora za ljude i njihove stvarne živote”.

On kao način za poboljšanje položaja pripadnika seksualnih manjina vidi i korenitu reformu obrazovnog sistema, koji će mlade ljude učiti toleranciji prema različitostima.

“Čestitka Jovanoviću na hrabrosti”

Čedomir Jovanović je jedini koji se zalaže za potpuno izjednačavanje istopolnih partnerstava sa bračnom, odnosno vanbračnom zajednicom, navodi Milićević.

Pastor je kategorički protiv, Dobričanin se slaže, ali samo na nivou vanbračnih zajednica, dok je Karićeva bila suzdržana oko pravnog statusa, rekavši da je “pravo svakog čoveka da bira sa kim će živeti”.

“GSA mora čestitati na hrabrosti koju je Jovanović pokazao otvorenom podrškom gej populaciji”, rekao je on, navodeći i da je Jovanović jedini iskazao spremnost da prisustvuje tzv. Paradi ponosa gej osoba, “jer predsednik treba da bude simbol nacionalnog jedinstva, što znači jednakost i ravnopravnost svih građana”.

Tekst nije objavljen u svrhe političkog marketinga.

Nijedan od devet predsedničkih kandidata nije odgovorio na upitnik koji im je uputila „Gej strejt alijansa”, čijim popunjavanjem bi javnost u Srbiji trebalo da se upozna sa odnosom koji budući predsednik države ima prema pripadnicima seksualnih manjina.

U dopisu koji je ovo udruženje na adrese devetoro kandidata poslalo još 29. decembra, postavljena su im pitanja o njihovom stavu prema predlogu Zakona za zabranu diskriminacije, legalizaciji istopolnih bračnih zajednica, kao i da li imaju program ili plan kojim će u ulozi predsednika nastojati da umanje diskriminaciju i nasilje nad gej osobama. Prema rečima Borisa Milićevića, predsednika udruženja „Gej strejt alijanse”, vratilo se samo pismo upućeno na adresu Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića, uz objašnjenje da je primalac nepostojeći. Milićević se ipak nada da će dobiti odgovore. Ovo udruženje još nije odlučilo da li će, ukoliko se to ne dogodi, pozvati homoseksualno orijentisane birače da ne glasaju na predstojećim izborima.

Predsednik Boris Tadić računa na najširu moguću podršku građana Srbije, bez obzira na njihove verske, nacionalne, kulturne i svake druge razlike, kažu u Demokratskoj stranci.

– Ovo su sudbinski, referendumski izbori, na kojima birači treba da glasaju za jaku i stabilnu Srbiju. Boris Tadić će se zalagati, kao što se i do sada zalagao, za društvo ravnopravnih – rekla je Jelena Marković, portparol Demokratske stranke za „Politiku”. Ona je objasnila da ne zna da li je dopis GSA stigao u Tadićev izborni štab, ali tvrdi da će na njega biti odgovoreno.

Prema rečima Dragana Todorovića, potpredsednika Srpske radikalne stranke, ova partija tretira seksualne manjine na način kako to čini Svetska zdravstvena organizacija, ali ne očekuje njihovu podršku Tomislavu Nikoliću na izborima.

– Znači bez diskriminacije, ali i bez privilegija. Znam da u zapadnim zemljama, prvenstveno Americi i Engleskoj, homoseksualci i lezbijke čine značajan deo glasačkog tela, pa me čudi kako već nisu potpuno zavladali tim državama, što očekujem da će se uskoro desiti. Kada je SRS u pitanju, homoseksualni brakovi ne dolaze u obzir – rekao je Todorović. On smatra da će u budućnosti medicina toliko uznapredovati da će možda uspeti da iskoreni homoseksualizam.

Dubravka Filipovski, potpredsednik Nove Srbije, rekla je za „Politiku” da se predsednički kandidat ove stranke Velimir Ilić zalaže za „stabilnu i zdravu porodicu, koja podrazumeva oca, majku i decu”.

– Mi smo za tradicionalnu porodicu i smatramo da se protiv homoseksualnosti treba boriti. Srpska pravoslavna crkva ne priznaje brakove osoba istog pola, a u programu Nove Srbije nema odrednica koje se odnose na ovu populaciju. Bez obzira na procenat njenog učešća u glasačkom telu, nećemo se oslanjati na njihovu podršku. Sa druge strane, zalažemo se za zabranu svake vrste diskriminacije – rekla je Filipovski.

U informativnoj službi Liberalno-demokratske partije, čiji se rad temelji na dokumentu pod nazivom „Povelja slobode” gde stoji i rečenica: „Slobodni smo da volimo koga želimo”, rekli su da u izborni štab Čedomira Jovanovića još nije stigao upitnik „Gej strejt alijanse”.

– Kada upitnik bude stigao, pažljivo ćemo ga proučiti i na njega odgovoriti. Budući da su pitanja upućena Čedomiru, ne možemo da kažemo ništa više. Sa druge strane, zna se da LDP promoviše toleranciju kao vrednost – rekli su „Politici” u LDP-u.

Predsednički kandidat Narodne seljačke stranke Marijan Rističević izjavio je za „Politiku” da gej populacija u Srbiji uživa veća prava nego seosko stanovništvo. Ne treba ih tući i zlostavljati, ali oni žele popularizaciju tog svog opredeljenja. Takva zakonska rešenja postoje u nekim zapadnim zemljama, pa neka se venčavaju tamo, jer i to su važeći brakovi – rekao je Rističević. On je objasnio da je protiv javnih manifestacija koje propagiraju ovakve seksualne slobode.

– Pa molim vas, da li bi bilo u redu da vi i ja izađemo na ulicu i skandiramo da volimo onu žensku stvar? Mi to radimo sa ženama, a oni među sobom. Lično mi takvo opredeljenje ne smeta, ali to ipak treba da ostane čovekova intima – rekao je Rističević novinaru „Politike”.

Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije, izjavio je za „Politiku” da ne zna da li je upitnik „Gej strejt alijanse” stigao u izborni štab Milutina Mrkonjića, jer je najviše rukovodstvo ove stranke „neprestano na točkovima”.

– Kandidat SPS-a Milutin Mrkonjić zalagaće se da ne bude diskriminacije ni prema kojoj socijalnoj grupaciji stanovništva. Ipak, njegov stav je da je porodica osnovna ćelija društva, a da manjine nikada ne smeju diktirati pravila većini stanovništva. Mrkonjić nikada ne bi prisustvovao gej paradama – rekao je Ružić. On je objasnio da zna da je gej populacija u Srbiji dobro organizovana, i da ima svoje predstavnike u privrednim i političkim lobijima.

Portparol Pokreta snaga Srbije Jadranka Tasić rekla je za „Politiku” da je u izborni štab Milanke Karić stigao dopis „Gej strejt alijanse” i da će na njega ubrzo biti odgovoreno.

– Predsednički kandidat Milanka Karić želi da bude predsednik svih građana Srbije i ne pravi razliku po pitanju seksualne opredeljenosti glasača. Ona će se zalagati za rešavanje problema svih socijalno ugroženih kategorija stanovništva, a među njima i gej populacije – rekla je Tasićeva.

Predsednik „Gej strejt alijanse” Boris Milićević tvrdi da ovo udruženje neće dati podršku nijednom kandidatu, jer bi to bilo kontraproduktivno za razvoj gej pokreta u Srbiji. Na pitanje zašto bi predsednički kandidati trebalo da se izjasne samo o odnosu prema ovoj grupi ljudi, a ne i prema drugim velikim  socijalnim grupama, on odgovara da bi budući prvi čovek Srbije trebalo da se izjasni o svim društvenim problemima i dodaje da „političari ne misle o konkretnim problemima već o onome što će im doneti najviše glasova”.

– Voleo bih da postoji i jaka sindikalna organizacija koja će da zahteva od predsedničkih kandidata da se izjasne o problemima zaposlenih – navodi Milićević, uz podsećanje da su Liberali Srbije Dušana Mihajlovića na parlamentarnim izborima 2003. godine zatražili podršku gej populacije.

Marko Albunović - Ankica Marinković

Pre neki dan sam surfovao po netu i na jednoj stranici nakon žešće diskusije o homoseksualizmu, ljudi su se nekako ograničili na 19 pitanja koji ih muče kad je reč o životima gay osoba.

1. Šta znači pojam gay osobe?

Gay osoba je osoba koju privlači isti pol. Termin gay je termin koji nije uvredljiv za homoseksualne osobe dok se reči kao što su "peder", "pederčina", "buljaš" smatraju uvredom i potcenjivanjem.

2. Koliko gay osoba ima?

Pošto se gay osobe skrivaju od javnosti ili bar skrivaju svoje opredeljenje, teško je definisati broj mada po engleskim istraživanjima 4% muškaraca smatra sebe gay muškarcem i svaki drugi od njih živi u homoseksualnoj vezi.

3. Ali ovo nije puno, zar ne?

Kao i sve ostalo i ovo je relativno.Prema statistikama u jednom srednjoškolskom razredu postoji jedan ili dva učenika koji če tokom odrastanja prihvatiti svoju homoseksualnost. Svi smo svesni da gay populacija čini manjinu, ali ih ima toliko da se u poslednjim godinama intenzivno bore za svoja prava.

4. Ali za kakva prava? Niko ih ne progoni!

Istina, niko ih ne progoni mada je i za to postojao primer tokom ovih godina ali jedan homoseksualni ljubavni par nije imao ista prava kao jedan heteroseksualni par. Cilj aktivista je da se to promeni.

5. Na šta se misli konkretno?

Najbanalniji primer, ako je jedna gay osoba preminula, stan od dotičnog nije nasledio njegov partner već porodica. Ta ista porodica koja ga se odrekla baš zbog njegove homoseksualnosti. Jednostavniji primer, ako su dvoje želeli da žive zajedno a nisu imali finansija za to, nisu mogli da traže kredit za stan kao  par koji želi izgraditi dom. Ili još jedan primer, prilikom saobraćajne nesreće partner nije mogao odlučivati u pitanjima relevantnim za njegov život već samo porodica ili supruga.

6. A šta se promenilo?

S obzirom da sam ovo čitao surfujući na inostranim stranicama, kod nas ništa ali već u susednoj Madjarskoj, od januara 2009.-e godine, pruža se prilika da homoseksualni parovi registruju svoje zajedničko življenje i samim tim ostvare neka prava kao i heteroseksualni parovi, sem usvajanja dece.

7.Zbog čega neko postaje gay?

Nauka to još uvek ne može tvrditi ali najverovatnije postoji genetska predispozicija, koja se tokom godina pojačava na vanjske uticaje.

8. Znači homoseksualizam je bolest?

Ne, nije. U nekom prethodnom postu sam već pisao o tome.

9. Znači nije ni zarazno?

Naravno da nije, ni to nije sigurno da li se nasledjuje. Po istraživanjima postoji samo 25% sigurnosti da će dete homoseksualne osobe postati homoseksualne opredeljenosti.

10. Ako nije bolest, šta je onda?

Jedno stanje. Tebi stalno svidjao suprotni pol, zašto? Jednostavno je tako. To je nešto na šta ne utičemo.

11. Da li će me uznemiravati gay osobe?

Nije sigurno. Možda im se nećeš ni svideti, isto kao i ti i oni su probirljivi, ne privlači ih svako. A ako je suprotno ni ti nećeš nekog uznemiravati ako ti stavi do znanja da nije zainteresovan, tako neće ni oni.

12. Ali ja sam čuo već o tome da su homoseksualci uznemiravali decu, itd.

Da, nažalost postoje takvi strašni i tužni primeri ali ne smemo globalizovati stvari. Nije fer da svaku gay osobu optužujemo ovakvim osudama.

13. Ako su homoseksualci ovako čestiti i pošteni ljudi zašto se dešava da svaki put kad je reč o njima na televiziji prikazuju ih u ženskoj odeći, itd?

Te osobe koje prikazuju na televiziji nisu homoseksualci već transvestiti. Transvestiti su osobe koje misle da su se rodili u pogrešnom telu i to balansiraju tako što se presvlače u žensku garderobu, neki od njih su takodje homoseksualci ali to su dva različita pojma  i treba ih tako i tretirati.

14. Jel istina da homoseksualci stalno menjaju partnere?

Globalizacija. Postoje gay osobe koje isto tako žive u stabilnim i dugim vezama kao i svi ostali.

15. A šta rade u krevetu?

Ovo je stvar intime i to nikog ne treba da zanima kao što njih ne zanima šta ostali rade u krevetu.

16. Ali homoseksualnost ni onda nije odlika normalnosti!

Zavisi od toga šta smatramo normalnim. Možda nije svakidašnja stvar ali jeste prisutna.

17. U to nisam baš siguran, verujem da mnogi postaju gay iz trenda...

Iz trenda niko ne postaje gay. Probajte zamisliti ko bi dobrovoljno prihvatio sve te negativne kritike ili još bolje zašto bi neko imao odnos sa istim polom ako ga taj pol ne privlači?

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava,  je izdao čitanku o lezbejskim i gej ljudskim pravima koje će pomoći svim neupućenima da ostvare i podignu svest da i oni imaju ista i slična prava kao i svaki čovek na kugli zemaljskoj.

Autorke/autori tekstova: Dragana Vučković, Goran Miletić, Jelena Anđelovski,
Miodrag Kojadinović, Snježana Milivojević, Svenka Savić, Zorica Mršević.
Uredila: Ljiljana Živković
Tehničko uređenje, prelom i dizajn korica: Adorjan Kurucz
Lektura i korektura: Aleksandra Rašić

Izdavanje ove publikacije pomogao je Švedski helsinški komitet za ljudska prava.

A PDF verziju ovog idanja možete preuzeti ovde.

Gej strejt alijansa (GSA) uputila je predsedničkim kandidatima upitnik o njihovom odnosu prema gej populaciji, saopštila je danas ta nevladina organizacija.

Upitnik neće služiti kao podrška nekom od predsedničkih kandidata, a odgovori će biti objavljeni, najavljeno je u saopštenju.

Anketa bi trebalo da omogući glasačima da steknu jasniji uvid u stavove i predizborne platforme predsedničkih kandidata o statusu gej populacije u Srbiji, dodaje se u saopštenju.

Procenjuje se da u svakom društvu gej populacija čini šest do deset odsto stanovništva, a kako se navodi, uključujući i roditelje, rodbinu ili poslovne partnere, očigledno je da je to pitanje veoma bitno.
Predsedničkim kandidatima postavljena su pitanja o predlogu Zakona za zabranu diskriminacije, a trebalo bi i da se izjasne o legalizaciji istopolnih zajednica.

Kandidati treba da odgovore i da li imaju program ili plan kojim će u ulozi predsednika nastojati da umanje diskrimanciju i nasilje nad gej osobama, ističe se u saopštenju.

U intervjuu za internet portal "Mondo" predsednički kandidat Velimir Ilić odgovorio je na pitanje da li bi podržao održavanje gej parade u Srbiji:

Pošto kod nas već postoje "specijalisti" za gej-kampanje i veoma snažni gej-lobiji u svim važnim sferama života, od politike, do trgovine, ja bih se pre usmerio na podršku onim ljudima koji neguju tradicionalne srpske vrednosti, koje vode održanju normalnog braka, porodice i vaspitanja dece u atmosferi istinske nežnosti i ljubavi. U tom smislu, izgleda mi potrebnije da se uključim u podršku ili čak organizaciju parada za očuvanje ljudskih prava ugroženih heteroseksualaca, koji su, zbog ispravne seksualne orijentacije, više aut, nego in. Nije lako biti pozadinac, ali ja napredak ne vidim u promociji ove pozicije, ma kako ona bila svetski hit.

Isto pitanje postavljeno je i Borisu Tadiću koji je uspeo da na jednostavno pitanje da nerazumljiv odgovor:

Pitanje ljudskih prava manjinskih grupa ozbiljno je civilizacijsko pitanje. Naše društvo bi moralo tome da i pristupa na odgovarajući način. Lična osećanja i stereotipije morali bi da se stave u drugi plan.

Hristos se rodi!

Neka vam od Badnjeg dana sve krene na bolje,
da imate za sve snage i volje,
da ljubav vam bude najlepši san,
želim vam sve najlepše na Badnji dan!  

Dragi posetioci i drage posetiteljke,

Želim vam puno sreće,radosti i uspeha u Novoj 2008. godine.

Nadam se da će Nova 2008. godina biti bolja kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava i individualnih sloboda i da ćemo se zajedno izboriti za bolje i tolerantnije društvo.