GaySerbia

17. decembar je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicima/ama, nastao kako bi se skrenula pažnja nad teškim nasiljem nad seksualnim radnicima/ama širom sveta. U mnogim delovima sveta, uključujući Srbiju seksualni radnici/ce trpe višestruko i višeslojno nasilje koje dolazi iz radnog, privatnog, društvenog i institucionalnog okruženja. U najvećem broju slučajeva nemaju kome da se obrate za zaštitu.

Zaustavi nasilje, potpiši peticiju. SWAN (Sex Work Advocasy Network) i JAZAS Vas pozivaju da se priključite akciji. [http://www.PetitionOnline.com/swan15/petition.html]

Ovaj dan se obeležava širom sveta u čast Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima, koju su Ujedinjene nacije usvojile 10.dembra 1948.godine.

Dekleracija je zvanično proklamovana 1950.godine kada su UN pozvale sve ostale zainteresovane države i  organizacije da obeležavaju ovaj dan.

UN ovog dana organizuju sastanke na najvišem nivou, dok se brojne organizacije uključuju u obeležavanje Dana ljudskih prava  kroz različite aktivnosti kojiam naglašavaju značaj i status ljudskih prava u svojim zemljama.

A koliko naše društvo uvažava ljudska prava, govori i izjava Nataše Kandić, direktorke Fonda za humanitarno pravo, koja je rekla Tanjug - u sledeće:

"Ako poredimo stanje ljudskih prava ranijih godina, ova godina je po mnogo čemu vraćanje unazad", rekla je Kandićeva, ocenivši da "ima događaja za koje bih rekla da ih nismo imali čak i u vreme (Slobodana)Miloševića".

Ona smatra, naše društvo "nepristojnim i primitivnim", u kojem se napadaju osnovna ljudska prava, a vlast nije u stanju da obezbedi njihovo poštovanje.
Ona je rekla Tanjugu da su na "posebnom odstrelu" aktivisti i zaštitinici ljudskih prava.

Izvor: Blic

Ovaj dan su ustanovile Ujedinjene nacije 1992.godine, kako bi se ukazalo na značajne uspehe u izmenama i dopunama zakona u raznim zemljama u pogledu položaja osoba sa invaliditetom.

Bonton ponašanja prema osobama sa invaliditetom(Sugestije za pravilno ponašanje radi bolje komunikacije sa osobama koje imaju invalidititet)

Bonton je tradicionalno skup pravila ponašanja u društvu. Svako društvo na bilo kojem stepenu razvoja je imalo i ima svoja pravila ponašanja. Ova pravila ponašanja su tekovina naše civilizicaje XXI stoleća i prihvaćena su širom sveta!

1. Najosnovnije? Usredsredite se na osobu, a ne na njen invaliditet!
2. Pristojno je rukovati se sa osobom sa invaliditetom, pa čak i kad osoba ima ograničene mogućnosti pokreta ruke ili koristi protezu ili je slepa.
3. Prije nego priskočite u pomoć, uvek upitajte osobu sa invaliditetom da li želi Vašu pomoć. Možda pomoć nije potrebna, ili je nepoželjna.
4. Nemojte se vešati ili naslanjati na nečije ortopedsko pomagalo (kolica, hodalica, štake, štap). Pomagala su deo nečije osobnosti, pa nemojmo ih tresti, naslanjati se na njih, itd.
5. Govorite izravno osobi sa invaliditetom, ne nekome pokraj, kao da ta osoba ne postoji. Naročito kada su u pitanju slepe i osobe oštećenog sluha.
6. Ako će razgovor trajati više od nekoliko minuta sa osobom u invalidskim kolicima, sednite, kako bi došli u istu visinu očiju.
7. Nemojte ponižavati ili ponašati se zaštitnički prema osobi sa invaliditetom time što ćete je tapšati po ramenima ili glavi.
8. Kada nekome objašnjavate put, mislite na stvari kao što su udaljenost, gdje su udubljeni putevi ili postavljene rampe, vremenski uslovi i fizičke prepreke koje mogu ometati kretanje osoba sa invaliditetom.
9. Nemojte obeshrabrivati decu u postavljanju pitanja osobi sa invaliditetom o  ortopedskim pomagalima (kolica, hodalice, štake, proteze, štapovi).
10. Kad se osoba koja koristi kolica „prebaci” iz njih u automobil ili na stolicu, klupu, WC školjku, krevet i slično, nemojte micati kolica van njenog dohvata. Ako se ipak moraju maknuti iz nekog razloga, pitajte za mišljenje osobu koja koristi kolica. Isto se odnosi i na osobe koje koriste hodalice i štake!
11. U redu je koristiti izraze kao: „hodati pokraj” ili „idemo se prošetati” kad razgovarate s osobom u kolicima. Ona to shvaća kao izražavanje zamisli o kretanju u istom smjeru.
12. Ljudi koji koriste kolica različitih su fizičkih mogućnosti. Neke osobe koje koriste kolica mogu hodati uz pomoć štaka ili drugih ljudi na kraće udaljenosti. Oni koriste kolica, jer im ona pomažu u očuvanju snage i za efikasnije kretanje na udaljenostima.
13. Nemojte misliti o ljudima sa ortopedskim pomagalima kao o bolesnicima. Ortopedska pomagala su vid pomoći osobama u prilagođavanju ili za kompenzaciju funkcija oštećenih organa za kretanje. Oštećenja mogu nastati i bez pojave zaraznih ili drugih bolesti. Neki od razloga korištenja ortopedskih pomagala mogu biti: oštećenje kičmene moždine, moždani udar, amputacija, mišićna distrofija, cerebralna paraliza, skleroza multipleks, dječja paraliza, bolesti srca, teži oblici reumatičnih pojava i još mnogo drugih uzroka pri oštećenju organa za kretanja.
14. Pazite na svoje predrasude! Nemojte misliti kako je upotreba ortopedskih pomagala tragedija. Kad su invalidska kolica dobro opremljena i odabrana, ona zapravo mogu značiti slobodu koja pruža korisniku mogućnost slobodnog kretanja i punog angažmana u životu.
15. Razgovarajte normalno, koristeći svakodnevne izraze, kao što su: “Vidimo se”; “Pozdravljam, trčim dalje”; “Čujemo se”; te druge izraze, bez obzira na vrstu invaliditeta osobe sa kojom razgovarate.
16. Ako razgovarate sa osobom koja ima poremećaj govora, pa nešto niste razumjeli, ne pravite se da ste razumeli, nego zamolite tu osobu da vam ponovi.
17. Kada razgovarate sa osobom oštećenog sluha, izravno joj se okrenite, ne povisujte glas, i ne govorite joj u uho. Ta osoba će razumeti vaše izraze lica, čitati sa usana ili koristiti pomoćnika da joj vaše reči prenese internacionalnim ručnim znacima. Možete koristiti i pisanje teksta, ako situacija to dozvoljava.
18. U saobraćaju posebno poštujte vozače – osobe sa invaliditetom, koje imaju na svojem vozilu istaknutu međunarodnu oznaku, tako što ćete povećati rastojanje, smanjiti brzinu i povećati oprez, jer većina osoba sa invaliditetom su dobri vozači, ali sa neznatno sporijim reagiranjem, jer su im komande ručne.
19. U javnim prevoznim sredstvima ne koristite mesta označena za osobe sa invaliditetom, a kada su takva mjesta zauzeta, ponudite svoje. Pomozite pri ulasku i izlasku iz sredstava javnoga prevoza.
20. Ne zaboravite, da osobe sa invaliditetom imaju prednost u javnim ustanovama i svim drugim mestima.
21. Nemojte maziti pse vodiče ili druge životinje koje pomažu osobama sa invaliditetom. One rade.

Više informacija na:

Dan osoba sa invaliditetom: www.un.org/esa/socdev/enable/disiddp.htm
Unija studenta sa hendikepom: www.adsyu.org
Handicap International: www.hi-see.org

Od početka godine u Srbiji je otkriveno 75 novih slučajeva HIV infekcije, 29 ljudi je obolelo od side, a umrlo je 12 osoba sa sidom i četvoro HIV pozitivnih, “sumiralo” je u utorak Ministarstvo zdravlja povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, koji se ove godine obeležava kampanjom “Preuzmi odgovornost”.

U Srbiji, prema zvaničnoj evidenciji, sada živi 1.196 inficiranih, što nas još svrstava među zemlje sa niskom rasprostranjenošću HIV infekcije, ali se epidemiološka situacija karakteriše kao “potencijalno nesigurna”.

- Znanje o HIV i sidi je sada veće nego prethodnih godina, ali još mnogo toga mora da se učini da bismo zaustavili širenje infekcije - rekao je u utorak profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, na konferenciji za novinare.

- Projekat koji smo pokrenuli u junu trebalo bi da traje do maja 2012. godine, i fokusiran je na rizične grupe, intravenske narkomane, muškarce homoseksualce, mlade u ustanovama socijalnog staranja, zatvorenike, Rome.

Prema evidenciji Nacionalnog instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, među 75 novootkrivenih HIV inficiranih osoba, 46 je iz Beograda, a 10 iz Vojvodine.

- Većina zaraženih registrovanih od početka ove godine ima između 20 i 49 godina, a svaki treći je u uzrastu od 20 do 29 godina - kaže dr Danijela Simić, epidemiolog u “Batutu”. -Dominantni put prenosa je seksualni odnos bez zaštite. Od 29 osoba koje su ove godine dobile dijagnozu - sida, 17 su muškarci, a 12 žene.

U Vojvodini je registrovano pet slučajeva side, a u Beogradu 15. Od 12 osoba koje su umrle od ove opake bolesti, jedna je iz Vojvodine, a čak osam iz glavnog grada.

Stručnjake najviše zabrinjava porast seksualnog prenosa infekcije sa 15 odsto, koliko je bilo 1991. godine, na 51 odsto 2005. godine. Istovremeno se beleži značajno smanjenje broja infekcija među intravenskim korisnicima droge.

Od 1985. godine, od kada se u Srbiji vodi evidencija, do 20. novembra ove godine, zvanično je registrovano 2.178 HIV pozitivnih, od kojih je 1.381 oboleo od side, a 917 umrlo. U poslednjih deset godina, zahvaljujući najviše primeni antiretrovirusne terapije, registruje se kontinuirani pad broja umrlih. Sada godišnje od side umre 26 ljudi. Broj inficiranih, obolelih i umrlih muškaraca je trostruko veći nego žena.

Od 1981. godine, kada je prepoznata kao nova bolest, sida je ubila više od 30 miliona ljudi u svetu.