Monday, May 19 - Dani Ludila

Kako kidaju secanja upucena mrtvima. Udaraju u okno moje dushe, mog bica i sa svakim novim odjekom odnose delic mog postojanja. Vrisnula bih a ne smem. Plashim se podsmeha sopstvenih senki. I njihove razdragane igre, tuznog zavijanja. Moram biti nema ,  jer jedino cu tako sachuvati koricu razuma , koji pochiva negde u tmini moje lobanje.  Jedino to nagorelo parche razuma svedochi da i dalje zivim, da moje srce, iako preskache otkucaje, ipak se pomera, da uprkos gomili smeca u mom zdrelu - ipak dishem.

Kako je lako umreti u ovom svetu koji nas vara i obmanjuje na rodjene ochi.  A mi, nasilno napunjene lutke, vrtimo se vezani koncima nashih postupaka. U vechiti krug .  I smeshimo se gorkim ukusima sudbine, pokushavamo izvuci poneku lepu sekundu i mislimo na nju doveka.

A na samom kraju nashe predstave, ugasimo se i razletimo poput pepela. I jedino shto ostane je hladni mermer medju stotinama pokopanih, na kome je urezano nashe ime.

I svi zaborave nash lik. Postajemo josh jedna poderana lutka u lutkarskom pozorishtu zivota.

Bez aplauza !

Pochivaj u miru !!!

Monday, May 19 - 16:30

Monday, May 19 - 19:33

Monday, May 19 - 20:03

Monday, May 19 - 22:57