Nocas sam ga sahranila. Na raskrshcu detinjstva i snova, ubio je lice dechaka koje sam volela.
Vishe ga nemam. Izgubila sam svoju srecu, dok sam stajala i pokushavala da zadrzim svoj razum.
Nocas sam i sebe sahranila sa njim.
Teshko mi je da prevalim preko usana koliko me boli, jer se plashim da ne bih podnela da ih chujem.
Nocas sam prodala srecu. Poklonila je vetru koji je duvao kroz nas.
Gledala sam u profil svoje prave ljubavi, i na sekunde je videla. Smeshak, skoro identichan, ochi vishe ne. Oci su sada ogledalo maske koju nosi.
Kaze : dotaklo ga je. Dok sam, poput ludaka, shetala u nadi da ce mi hrabrost pasti sa neba. I jeste. Rekla sam. Priznala, kao krivac, zlochinac. Priznala sam svoju tajnu. I ochekivala... previshe. Udarila sam o beton jache nego za shta sam bila spremna. I slomilo me. Kao stabljiku kad pokida oluja.
Njegove rechi, tako hladne, surove. Strane . Imala sam utisak da se izjadam senci. Obrisu koji nece razumeti. A rekao je da jeste. Da mu je sve jasno.
I slagao. Na samom kraju, kada je, reshio da je dovoljno. Nisam stigla ni da smognem snage da koraknem. Bila sam gotova da padnem...
Nisam prihvatila lazno obecanje koje mi je, na rastanku dao. Iako je delovalo kao da je iskren, imala sam u vidu da on nije osoba koja moze biti iskrena. Jer ga ne poznajem. Ne znam tu osobu koja je postao. Tako daleka..kao shum okeana..kada nemilosrdno prodire u pluca.
Gushenje. Jedan pogreshan pokret i gotovo.
Priznao je da je zeleo da ode. Sa ovog sveta. Zadrhtala sam i deo dushe mi je izgoreo.
Obecao je da se to nece desiti. Kaze da voli zivot. I verujem mu. Zelim da mu poverujem. I zaista sam srecna zbog toga.
Treba bar jedan od nas biti srecan.Bar ta maska choveka.
ne slažem se ..nikako...nema kompromisiranja s takvim stvarima...svatko ima pravo i mora ostvariti svoju sreću u ma čemu se ona nalazila (osim nasilno i protivu zdravog razuma)...tako i ti...moraš ..to duguješ sebi...biti sretna.
Samo polako, amica... Bez preuvelicavanja, bez dramatizacije... Ne umire nista preko noci, niti bi jedno vece, jedan pogled, jedna rijec, jedna misao, smjeli da pokvare tolike savrsene veceri, poglede, rijeci, misli, prije njih... A nazalost, tako se cesto desava, da smo skloni da izgubimo iz vida planinu srece, zbog jedne truni prasine, koja nam je upala u oko i natjerala ga da zasuzi...
Naravno, ne treba ni zbog trunke srece, ignorisati ni more tuge koja se za njom valja, a sta je sada posrijedi, vjerujem da to najbolje znas...
Mozda i neko "medju-rjesenje", ciji ce krajnji ishod mozda ponajvise zavisiti od nekih jednostavnih i smjelih odluka i poteza.;)))
@nurlisoul..
teshko mi je objasniti, jer nasha pricha traje mnogo godina, i tek sam je sinoc uspela donekle zavrshiti..
sreca? mislim da sam je izgubila onda kada sam mu okrenula ledja..davno..a iako sam , kasnije, bila u potrazi za njom, nikada je nisam nashla. Ne zaista.
@Wolfie..
dragi amico,
toliko je bilo tuge medju nama. Toliko ljubavi.. a sada velika praznina. Sinoc, dok sam ga gledala, shvatila sam da se moja ljubav nije ugasila. A on ju je ostavio u proshlosti. Tako lako...
Promenio se. Narkoman je i samo mu je to vazno. Iako me je uveravao da mu je stalo, nisam mu verovala. On nije osoba koju volim... a te osobe vishe nema ;(((
zato je sada ovo more tuge u mom zivotu ..
zato je sve unishteno...
Da, u nekim situacijama, na zalost, javlja se mogucnost izbora, izmedju ljubavi i droge, ljubavi i alkohola, ljubavi i karijere, ljubavi i bilo-cega-drugog-sto-ne-mora-nuzno-biti-najbolje-za-onoga-koji-bira, i zao mi je svaki put kada cujem, da ono prvo nije bilo izabrano, iz bilo kog razloga...
Ti znas, amica, sta je ono sto te boli, i da li vrijedi proci kroz malo bola, zarad srece koja poslije njega slijedi, kao i da li je ta sreca opravdana, zasnovana i da li moze uopste da ima neku perspektivu...
S druge strane, neka sreca, svakako uvijek ima perspektivu, i tu srecu prepoznaj i za nju se bori...;))
@dragi Wolfie,
Ono shto me boli je saznanje da je gotovo. Kao ogroman trn koji sam ishchupala iz srca, i sad je ostala rana.
Posle njega, sreca ce naici u drugom obliku, ali nikada nece biti jaka dovoljno da ugushi bol !
Ovaj put, ljubav nije pobedila...
Ni sama ne shvatas koliko si srecna jer si takva...
jer ima ljubavi u tebi
i mozes zato biti srecna...
ne dozvoli da drugi uniste to sto imas... u sebi...
glupo je mozda da kazem da neko mozda nije vredan tebe... to i sama znas ...
i sama si svesna svega...
samo sto nekad nije lako staviti tacku...
cuvaj svoje emocije ...
i te kako ce ti jos trebati u zivotu...
:):):)
Da, na srecu, ljubav izmedju dvije osobe, uvijek je stvar obje te osobe... Mora da pobijedi u obojema da bi zazivljela... Tek kada pobijedi i u tebi i u osobi koju volis, sve prepreke savladjujuci, znas koliko je ta ljubav nesto zaista izuzetno... Za takvu ljubav se vrijedi boriti... mada znam, da i ove druge moraju da bole, cak i neuzvracene ako su...
Drzi se, amica mia...;))
Drzi se u ime pravih sreca i ljubavi koja ce doci!
čitajući tvoje kmentare na naše komentare promišljam zašto se toliko optužuješ...ne možemo znati što će nam se dogoditi a kamo li kako ćemo odreagirati..ljudi smo, griješimo, činimo pogrešne odabire, ispravljamo to na drugim mjestima i uvijek, vjeruj uvijek Bog nam na put donese popravni ispit ....on to čini jer vjeruje u nas...a da za promjenu i mi počnemo vjerovati u sebe?....ajde...neke stvari pripadaju nedokučivome....razumiješ...ne mogu se tek tako objasniti......propusti sve te emocije kroz sebe, ne zadržavaj u sebi i one će ostaviti onakav trag kakav one jesu u stvarnosti...ako si tužna znači da nije baš bilo sretno..ljubav i dobro su dobra sjećanja, radosna, ponosna...ovjde mi se samo pričinj a tvoj tužni lik, smrknute misli....nemoj draga...ima još ljubavi...samo ako smo hrabri da ju potražimo i u sebi i u drugima.
@misticna..
u pravu si. Trebalo je da budem srecna jer imam ljubavi u sebi. Ali sada to ne mogu biti, jer je nisam uspela ispoljiti onda kada je trebalo, pa sam napravila neoprostive greshke.
Teshko mi je da mislim kako negde tamo, cheka sreca na mene, kada znam da sam je jednom imala na dlanu. Pa ispustila.
Mozda dodje, jednom, to neko radosnije vreme, jer veciti optimista u meni ne prestaje da se nada. A do tada, samo tuga..
@Wolfie...
pa da, u tome je i poenta. Ova ljubav nije bila neuzvracena, i ja sam se nadala da josh uvek nije. Ali, on je odluchio da postoje vaznije stvari u zivotu,kao shto je droga. A mene ne zeli blizu sebe .. vishe ne...:(
MIslish da ce nove doci? Ne usudjujem se da ih chekam. Ne zelim josh greshaka..
@nurli..
pishem onako kako osecam...
i u pravu si kada kazesh da bi ljubav trebalo da bude radosna..
ne mozesh zamisliti koliko je nekada bila. Jedinstvena. Mnogo je stvari proshlo kroz nas, mnogo smo jedno drugo povredjivali, pomagali, teshili.. on je bio jedini koji je razumeo svaku moju ludost, svaki nemir. A onog trenutka kada je trebalo da budem iskrena, iz kukavichluka nisam bila.
Doci ce nove ljubavi? Moguce.. ali ne zelim da mislim o tome, nakon propasti jedne koja me je ispunjavala na sve nachine.
Nurli, bila sam srecna. Vishe od svih. Dugi niz godina .. a onda je nastupila tishina... ogromna. I tada je on unishtio svoj zivot...tada, kada sam se ja okretala drugima.. zivela svoj zivot daleko od njega..
to sebi ne mogu oprostiti.. nisam smela da mu okrenem ledja.. ne osobi koju volim...
bas nisam stekla utisak o tebi kao tuznoj osobi ... mozda to nije bila prava sreca .. mozda te sreca negde ceka na drugoj strani.. a opet mozda se to sto si imala jednog dana vrati ...
u svakom slucaju jako volim da te citam :) pozz
Jako teško, duboko i meni prijemčivo....kada dotaknemo dno onda tek sebe u potpunosti sagledmo, a kada se dignemo sa njega i krenemo dalje, prihvatili smo život.
@draga guinevere..
drago mi je da chujem da rado posecujesh moj blog :)
to mnogo znachi :))
ne zavaravam se, sreca je bila prava.. ali nije meni sudjena :)
@Femme..
ja imam josh dosta do toga da prihvatim zivot...
Nije to srce shto kuca...ne,
to snovi stidljivo kuckaju spolja
da ih pustish unutra...
Tvoji prsti su kistovi!
Oboji ljude shto se boje da kroz
temperament od crne tempere udahnu polen i
ponovo se rode...tada ce imati pogled voden..
oprosti im.
Nacrtacesh sebi osmeh opet.
Hiljade svitaca u ovoj vecheri su tvoji fenjeri.
Tako je lako leteti kad dete si. Neka lebde sni..
