Ta tri dana provedena TAMO bih opisala u dve rechi : gubljenje vremena. Dobro, da. Bilo je romantike, bilo je smeha, plakanja ( iz tragi-komichnih razloga), bilo je erotike, bilo je svega.
Skoro svega.
Onog trenutka kada sam sela u raspadnuti RENO 4, znala sam da pravim greshku. Ali vodila sam se onom pametnom izrekom " Nikad ne odbacuj hrabrost, koja dolazi iz ochaja", i zato sam hitnula the road.
Tamo me je chekao doslovno, pakao.
Vode nije bilo, struje nije bilo. Nichega nije bilo, do predivnog pejzaza.
Naivno sam mislila : pa shta, priroda ne shkodi. Ionako si otishla iz civilizacije na odmor.
Mishljenje sam promenila onog trenutka kada sam ispod kreveta ugledala dva velika crvena oka.
Zaista ne volim pacove.
**
Spavali smo na smenu . U fotelji, na sred sobe. Krevete nismo smeli da diramo, plasheci se novih stanara. Ja sam, silom prilike, pokupila najbolji termin - od ponoci do 4 ujutru. Najveca kriza.
***
Hranu smo spremali na Smederevcu koji je ON zalozio mokrim drvetom. Sam se chudio pola sata kako mu je uspelo. Na kraju smo bacili punu sherpu shpageta, jer nas je boleo stomak od neciste vode.
***
Na izvor smo otishli jednom, i doneli ,bar smo tako mislili, pun balon chiste, sveze izvorske vode. Nismo primetili malu pukotinu koja je zlurado stajala na dnu balona, pa smo u kamp doneli neshto manje od pola vode koju smo natochili.

Tog jutra kada smo krenuli za Beograd, mapa nam se pocepala, pod naletom snaznog vetra, pa smo nagadjali put , pri tom noseci prtljag.
Ushli smo u pogreshan autobus, da bi smo u nekoj nedodjiji poslushali nepoznatog choveka i otishli na voz. U vozu je bio skandal, kako nije bilo mesta ni da se stoji, ON je visio na vratima, a ja sam molila ljude da naprave josh maaaloooo mesta.
U bg smo stigli taman na vreme da trchimo kako bi ON uhvatio autobus za Arandjelovac.
Nismo se ni poljubili na rastanku.

O da...
Zima je ponovo zakucala na ovu stranu hemisfere
svojim ledenim prsiticima..
Dechica veselo skakucu i chekaju sneg
neki su ga vec i spazili - AnaM, svaka chast ;-)
a bakice i dekice zauzimaju svako slobodno mesto u gradskom prevozu.
Beogradska idila, rekli biste.

Moguce.
Samo shto se jednoj osobi ne ide napolje.
I ne sheta joj se po vetru i kishi.
Jedna osoba ne voli zimu..
ni zimske bele vragove.
Jedna osoba samo zeli toplotu
i vruc kakao.
I malo chokolade
da zasladi zivot.
Kad smo kod toga,
da li ste znali da svaka chokolada od 100 gr.
u sebi sadrzi 16 nogu insekata
koje joj daju aromu??

Preokreti nas jachaju - rekao mi jednom jedan mudar chovek.
Naravno, tada on nije znao koliko preokreti mogu biti zeznuti igrachi.
Ja sam to nauchila putem klasichnog uslovljavanja - pokushaja i pogreshaka.
Sada sam zastala u trenutku koji ne vodi napred, a ni nazad.
Pa, bar sam pokushala.
***
Jednom, pre mnogo , mnogo minuta
jedino shto sam zelela je toplina dlana
i sliku koja mi se smeshila iz rama.
Sada zelim mnogo vishe. A ne znam kako zaustaviti bujicu zelja.
Bilo bi mi mnogo lakshe da sam u rodu sa Bogom.
Znala bih shta bih trazila.
***

Blizi mi se rodjendan. Turobno doba godine.
Prelaz u hladnocu i vejavicu. Neki bi rekli - romantika.
Meni nije. Nikad nije ni bila.
Moje omiljeno godishnje doba prolazi nezapazeno.
Jesen .
***

Htela bih napisati pesmu i dokazati drugarici da nije pobegao.
Talenat. Zelja. Inspiracija.
A ustvari, prevelika sam kukavica da bih priznala sebi poraz.
Ne umem pisati pesme, i pravo je chudo shto krojim ove redove.
Davno sam prestala stvarati.
Valjda zato shto me sada nishta ne boli.
I dusha i srce su dobro. Zdravi. Srecni.
***

Chudno neko vreme. Neobichno.

 

<- Prethodna strana :: Sledeζa strana ->