Hodala sam unutrashnjim ivicama svojih misli...

i u dubini tragova, nashla..

devojchicu koju sam izgubila ...

pre mnogo vremena.

Stajala je, drzeci cvet u ruci..

smeshila se poznatim osmehom..

i izazivala me da je zagrlim...

Povrh iskre koja je zablistala

na lakoj mesechini..

u uglovima njenih ochiju..

skupila se tuga..

Ona pati...

ja patim !

Pruzam ruke besmislu u nadi da ce me pronaci..

jedan par kristalno,zelenih ochiju...

i modrih usana, mirisa vishnje koja zri.

A nailazim na zatvorena vrata..

iza kojih se devojchica i dechak...

smesheci se, igraju...

Ne znajuci da ce mnogo godina kasnije..

ta vrata postati njihov zid cutanja...

<- Prethodna strana :: Sledeζa strana ->