Friday, June 8 - A sad adio...
Evo,konachno sam izashla iz kome posle pijanchenja:)...pa rekoh da sednem i izdeklarishem sve o proshloj vecheri. Pa...jednom rechju- ludilo!!! Nisam se provela bolje u zivotu. Svi smo bili kao sredjeni, devojke kao naslikane i precrtane-haljinice, shtiklice, shminka, nakit...osmehe svi razvukli...Momci su bili, naravno, ozbiljnije obucheni-kravata( neki su imali leptir mashne:), koshulje, pantalone ( one shto se peglaju napred:), sakoi...jedan je chak imao i sheshir u obliku polu-cilindra, i odgovarajuci shtap :D
Proslava kao proslava. Na pochetku je bio formalni deo. Prvo je doshao koktel, pa je bilo nazdravljanja, pa je nasha omrazena direktorka uzela mikrofon i prichala gluposti kako joj je zao shto zavrshavamo ( niko se nije usudio da viche UA, zato shto josh nismo dobili diplome:), pa su onda razredne stareshine stupale na scenu...moja razredna je dobila najvishe aplauza ( i poklon-svarovski ogrlicu i Disovu poeziju )...Nakon toga je krenula klopa- shvedski sto i milion djakonija. Nakon klope smo se slikali...slike josh nisam dobila !
A onda se svechanost otvorila plesom. Stvarno nisam ljubitelj tih stiskavaca, vishe volim brzi ritam,al' eto, zamolio me drug da pleshem sa njim, pa sam pristala ( nek' ide zivot:)..Tu smo se malo klatili, par puta sam ga nagazila ( proklinjao je chas kad me je pozvao, a ja sam ga lepo upozorila :), i posle toga je pochela prava muzika. Igrali smo, pili smo ( malo vishe nego shto je trebalo,ali,hej, jednom je matursko veche!!)..svi smo se kezili, profesori su poludeli.. Profanka iz engleskog je skinula ogrtach i skakutala kao tinejdzerka, Francuz je poveo uzichko kolo, Fizichar je pevao karaoke- a mi smo se zabezeknuli. Posle smo mi dohvatili mikrofon i pevali sve i svashta ( U svetu postoji jedno carstvo, Kad si srecan, Molitva, Kafana je moja sudbina...)..
Sve u svemu,bilo je super. Negde oko 3 smo otishli na splav "Lukas"...tamo se ludnica nastavila. Par profesora je bilo sa nama.
I eto, zavrshilo se i to. Sada ostaje da maturiramo i upishemo fakultete. Nakon ove vecheri, tek sam shvatila da je rastanak neminovan.I ko zna kad cu vishe videti te ljude sa kojima sam provela chetiri godine svoje mladosti. I ko zna kad cemo se ovako klinachki veseliti..I da li cemo se za nekih deset godina uopshte i prepoznati...
Kraj je bio karakteristichan-suze i stihovi pesme "A sad adio, i ko zna gde,i ko zna kad.."
shmrc...
|
