Monday, February 12 - Posle lucidnosti...
Djoletovo lice je I ove noci bilo bledo. A tako sam htela da ga zamislim..Dok me je Dushan gledao svojim zaljubljenim pogledom.. I ponovo monotonija oko mene. Napregnem sluh I chujem..u daljini prolaze prazni tramvaji..lutaju ulicama kako kakve skitnice..shta bih dala da mogu ici njihovim shinama…bez prestanka.
Hvata me za ruku I neshto govori…tek tad primecujem da nisam sama I izlazim iz svog sveta. Smeshim se.Njemu,njegovim rechima,dahu… A u sebi vrishtim iz nemoci da prekinem zacharani krug.. Boze,shta bih dala da je Djole na njegovom mestu…da me on ovako drzi za ruku I neshto shapuce.Ili bar da mogu da se setim njegovog lika…
Pochinje neka lagana pesma na radiju.Pita me neshto,ja odgovaram bezvoljno.Kako moze prichati u ovakvom trenutku???Dok ja zamishljam more u koje mogu uroniti svoje noge…I otplivati…do neke nove luke. A on me tako chvrsto drzi na zemlji..sputava moj duh.Zeli da sam sa njim, da ga gledam,slusham..vidim I chujem.O,zar je moguce da je tako slep? Zar ne vidi koliko mi treba moj svet???Zashto je tako prokleto uporan da me zadrzi u njegovoj realnosti?Zar ne moze,jednostavno…
Kaze da me voli I gleda me u ochi.Trazi moj pogled,a ja u njegovim trazim Djoletov,zelen.Kao kroz maglu nadzirem njegov lik, I pochinjem da se secam.I zbilo se to u trenu,na Dushanovom mestu,zaista videh Djoleta. Srce je poskochilo a dusha procvetala.Ochi mi zasijashe neobjashnjivim sjajem,a on,Dushan,mislio je da je zbog njega. Tezak kamen krivice pao mi na ledja.Shta sam mogla u tom trenutku? Da kazem istinu? Ne,nisam bila spremna na to,a nije ni on.Nisam mogla ni da lazem,jer u tom trenutku nisam ni znala..Cutala sam. I gledala nekud..neodredjeno. Ponovo tonula u neizrecive dubine mog sveta.Mesec koji se uzdizao visoko iznad moje glave, osvetljavao je usku stazicu koja je vodila…nekud.Oko mene drvece je savijalo svoje grane,hujeci poznatom melodijom.I svuda tishina..i svuda mir…I svuda ja!
Njegov poljubac me naglo trgnuo iz sna. Videla sam sve ono shto nisam zelela…sivocu, sumornost I … Ma,volim ja Dushana na neki nachin,samo meni znan. Stalo mi je do njega..ali to je toliko razlichito od ljubavi. Od ljubavi kakva treba da bude…
I pored svega ostajem kraj njega I prihvatam njegove ruke I taj zaljubljeni pogled…I opet monotonija…
|
