SOUND OF FREEDOM !!!!!

Inache ne objavljujem privatne slike
al evo izuzetka..
Jutro na Kalishu..
u zagrljaju voljenog...

Udarala sam
vikala
psovala - i na glas i u sebi...

nervirala se...
kidala
plakala
molila
kumila
proklinjala
shetala levo-desno kao ludak
zvala pomoc
molila za pomoc
ali nishta...

nije radio....
nije ni treptala ona zelena lampica
koja uvek trepce
kada je sve u redu...
toliko nije treptala
da me je nervirala...

Pokushala sam da ne mislim..
da chitam knjigu
novine, chasopis...
ali vuklo me je..

I sjebala..
sistem
ovaj, kazu da se zove operativni..
chachkala, i mackala.. i shrafcigerisala
al jok !!

E onda je odjednom...
proradio..
moj divni net.. ;-)))

Muka mi je.
Od kvazi prijatelja koji samo znaju da glumataju "dobrice", a onda kada, siguran da oni to
zaista jesu, izvade noz velichine sekire, i zabodu ga najdublje shto mogu.
Muka mi je.
Od daljine koja svakim danom postaje sve teza i dalja. I ma koliko god se trudila da je
ubijem s vremena na vreme, rastanak je uvek blizu. Previshe blizu.
Muka mi je.
Od pritisaka porodice da uchinim neshto sa svojim zivotom. Da budem multimilioner,
poznata, voljena, postovana. Sve ono shto je njima vazno- meni nije.
Muka mi je.
Od toga shto se moji snovi & zelje ostvaruju drugima. Moj trud pada u vodu, a njima doleti
poput poklona.
Muka mi je.
Od glavobolje / migrene kojoj ne pomaze ni caffetin, ni nimulid.. ni oni uvrnuti chajevi.
Muka mi je.
Od ljudi koji jedino shto znaju , to je da me gushe glupostima. Samo zato shto su oni nesrecni,
moram biti i ja.

Muka mi je.
Od same sebe, i svoje nemoci da neshto radikalno promenim.
A hocu.

Donela je veliku korpu, punu sezonskog voca. Najvishe crnog grozdja, jer zna da ga ja najvishe volim.
Kao po tradiciji, skuvala sam gorku kafu, i kupila ratluk sa orasima, njen omiljen.
Pustila sam CD starih rok balada, i spremila jastucice na fotelji, u koje se ona uvek udobno smesti.
Ovaj put smo prichale za Ginisa. 7 sati bez prestanka.
Ovaj put smo imale milion tema i razloga za prichu.
Najvazniji je sledeci - upoznala je mamu.

Nakon njenog rodjenja, otac joj je rekao da joj je majka umrla na porodjaju. Zivot bez jednog roditelja ona opisuje kao - zivot sa jednom nogom. Klimavo, i povremeno bolno.
Pre godinu dana, igrom sluchaja je saznala da joj je mama ziva, i da stanuje u gradu na severu Srbije.
Potraga je bila duga, sa puno loshih predosecanja i prepreka.
Pre par meseci, uspela sam da je pronadjem, i na svoje zadovoljstvo saopshtim svojoj drugarici tu divnu vest.
Sastanak je bio ugovoren u Beogradu.
Nikada necu zaboraviti njeno uzbudjenje pre trenutka kada je trebalo da se vide. Nervoza, trema.. sumnje i gro pitanja...

- Divna je zena - pricala mi je - samo mi nije odgovorila zashto mi se nije javljala toliko godina.
-A ti, sta si osetila kada si je videla?
- Ogromnu povezanost. Znash, ima iste ochi kao ja. I glas..tako nezan..Videcemo se uskoro , i onda ce mi izprichati sve..

Palo mi je na pamet shta bih radila na njenom mestu, shta bi bilo ko trebalo da uradi.
Ali ona ne misli o tome. Ona samo oseca.
I srecna je....

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

Meni

• Home
• Moj profil
• Foto album
• RSS
• Podcast

SOUND OF FREEDOM !!!!!

Monday, October 6 - U zaru poljupca...

Saturday, October 4 - Bilo pa proshlo...

Tuesday, September 23 - Sh*t !!

Saturday, September 20 - Zivot je nekad siv, nekad zut...

Wednesday, September 17 - Zivotne priche...

O blogu

Meni

Novo objavljeno

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi

Blog Hosting