Kada tuga obori , u kasne sate..poput ovih...
Kada rechi nestanu negde u prazninama glave, i ne umeju izaci iz prstiju...
Kada proslost krene da grize unutrasnje komore moga srca..
Kada mi zapishti u glavi da su greshke neprihvatljive, a ja ih i dalje pravim...
Vracam ti se kada me podseti..poneki stih..poneka misao na tebe...
Kada pochne nedostajanje..kada pochne cheznja gushiti pluca...
Kada zatrebaju budjenja u tvome zagrljaju...i ona charobna jutra, kada si me znao ljubiti do iznemoglosti...
Kada neko spomene tvoje ime, tek onako..uzgred...zeleci da zna vishe o tebi...
Kada pricham o nashim danima..i o onim besanim nocima koje smo provodili
setajuci se po ulicama stranih gradova..drzeci se za ruke i zevajuci u zvezdano nebo iznad...
Kada me probude mirisi toplih chokoladnih kroasana, koje si mi neveshto spremao za doruchak..i koji ti uvek, ali uvek zagore ...
Kada nasha pesma izbije iz zvuchnika na nekom bezveznom radio programu...
Kada mi shapnesh tiho da me volish...i namignesh onako frajerski...<3 <3
Nekoliko puta su nam se ukrstili pogledi. Pre tri godine, po prvi put.
Njegova smrt me je danas pomerila za nekoliko metara iz svakodnevnog koloseka.
19 godina. Nepunih 20.
Krivina je uchinila svoje.
Prebrza voznja u zlo doba noci. Pred zoru.
Auto je ostao smrskan na putu, i jeza je protutnjala mojim telom, iako sam koji sat kasnije saznala o kome se radi. Osecaj skoro nikad ne vara.
*
Voleo je motore, za koje je vechito govorio da ih ne valja sporo voziti. Polozen vozachki nije imao, ali se sa puno samopouzdanja vozio.
I zavio porodicu u crno.
Saznavsi o kome je rech, u mislima sam vrtela slike po kojima cu ga pamtiti. Nedovoljno njih.
U njegovoj kuci, od nocas neprestani jecaji. Horde njegovih prijatelja palilo je svece u maloj seoskoj crkvi. Muk je bio zaglushujuc, na neke momente neizdrziv.
Njegov najbolji drug je sedeo nedaleko od crkve i zuchno odmahivao glavom.
- Nije bre on umro. Sta pricate vi ljudi?! Docice on, dogovorili smo se da odemo na pice kasnije. Ne moze sad da ode sam.
Pricao je nepovezano, sa puno ochaja u glasu. Njegov bes je nadjachao tugu.
Roditelje mu nisam videla, ali kazu da mu je majka zbog bola, na teshkim sedativima. Otac, kazu da se drzi, a na spomen rechi "sahrana", samo zakuka. Sin jedinac.
Tuga je zavila mnogo ljudi ovog novembarskog dana.
Tuga je nadjachala smeh, srecu i sve ostalo.
Tuga je tamo sada jedini stanovnik..
U ochima joj se ocrtavao sram, dok je prichala. Nisam zelela da je gledam, jer bi njeni, inache crveni obrazi, pukli od zara. Strpljivo sam uvrtala maramicu, i na svaki njen uzdah, progovorila "Aha"...
Chekala sam da ispovest prestane. Kroz misli su mi lutale rechenice koje nisam smela izgovoriti, kako je ne bih uplashila. Godinama nije prichala o ovome, vekovima je cutala. Vrlo je moguce da je ovo bila jedinstvena prilika da se obelodani mrak koji ju je morio. Boreci se sa svim svojim principima, ostadoh nema pred uzasima koje je prosipala ispred mene. Iako ne govori srpski, njene rechi su se urezivale duboko u moju kozu.
" I was 15 when I saw him in the street, for the first time...."
Bilo joj je 15 godina kada se zaljubila. 15 celih godina kada je napisala prvo ljubavno pismo, koje je sakrila u saksiji blizu skole. Namenjeno je bilo mladicu , neshto starijim od nje, koji je prevozio postu po selu.
Ali ona je bila namenjena nekom drugom. Nekom koga nikada nije videla, a jedino lepo sto je chula o njemu je da ne tuche svoje zene. Imao je blizu 60 i odnegovao je tri unuke njenih godina. BIla mu je obecana.
Sa 16, vec je bila zrela za udaju. Tako je odlucio njen otac, i povratka nije bilo.
Svadbu je opisala kao svoju sahranu, a kao najvece ponizenje- svoju prvu bracnu noc.
Nakon izvrsene obaveze udate zene, upregla je konja i vratila se kod oca, moleci ga da je ne vraca starcu.
***
Spaljivanje je bilo zakazano za jutro.
Sa svog prozora, vezana za krevet, cele noci je posmatrala kako "oni koji ce joj suditi" slazu drva, i prave lomachu. Njenu lomachu.
U zoru se skupio narod. Dosao je i starac, sa osmehom posmatrajuci uzas na njenom mladom licu.
" There was a milion people, but I only saw his smile...it was so vicious"...
Dok su je majka i sestra svlachile,saputale su rime kako bi joj olaksale bol. Otac je chekao pred lomachom, sa velikim , debelim kanapom u ruci. Kada mu je prisla, od straha je pala na kolena i molila za oprostaj.
" Hoces li se vratiti svom muzu, i biti mu dobra zena?" - upitao je otac.
Oklevala je.
Otac joj je uhvatio obe ruke, i zavezao ih za drvo oko koga ce goreti vatra.
Najstariji brat je doneo baklju, i kroz suze i jecaje je spustio na granje.
Pochela je goreti...
" At first it was smoking, and then the fire caught my feet. I was burning! "
Osecajuci vrele plamene bicheve po svojim nogama, okrenula se ocu i zavapila : " Bicu mu dobra zena. Zauvek!!"
Velike kante vode behu bachene na lomachu, a ona odvedena kod seoskog doktora da joj lechi opekotine.
Nakon deset dana lezanja u bolnici, starac joj je dosao u posetu.
" Neces biti moja zena, vishe. Celo selo je videlo kako tvoje nago telo gori. Tvoja deca ce biti ponizavana, a moj ugled ce se srusiti ako te prihvatim nazad. Otputovaces daleko!"
Nekoliko dana kasnije, nasla se u crkvi u Rumuniji.
Tamo je provela godinu dana, dok nije dobila ponudu od starijeg bracnog para iz Srbije da podje sa njima i radi u njihovoj kuci.Pre toga nije ni znala gde se Srbija nalazi.
U Srbiji je vec tri godine, i zadovoljna je svojim poslom.
Ponekad dobije pismo od majke, ali nikad ne odgovara na njih. Kaze da se plasi da je otac ne pronadje i ne odvede ponovo u selo.
Josh se boji vatre...i obecala je sebi da se nece udavati..
Srecna je sto je ziva....
prodje godina....
nasukana na obalu mojih uspeha i neuspeha...zavrsava se pompezno..
Ono shto je trebalo da pochne kao obecavajuca ruta, preraslo je u puko prezivljavanje u hladnom okeanu- potopljenih ambicija i utihnulih ljubavi...
Sada je sve samo odsjaj onoga shto je bilo ochekivanje...
Treca god. fakulteta upisana... sa teretom od dva teshka ispita iz druge...
Veza od godinu i po dana...traje sa manjim nervnim slomovima...
Zdravlje...u odnosu na svetsku populaciju, na zavidnom nivou..
Prijatelji...neke izgubila..neke stekla....tochak zivota,sve u svemu...
Stvaranje....nula.
....Freeda se udala....
....
i srecna je...ponekad....
...
josh nije u blazenom stanju...ali nije medicinski problem...
...
pochela je da shtrika i da plete...
za unuchice...kad stignu....
danas nishta nije rano pocheti....
...
Freeda vishe ne pishe bajke, pesme...priche....
Samo izmishlja izgovore,i vodi povrshne razgovore sa prodavacicama u prodavnicama...
...
ponekad pozove svoju majku...
ali majka nju nikada ne zove.... jer majka nije planirala takvu buducnost za Freedu..
heh...nije ni Freeda to planirala...
kao da se to pa planira....
Freeda sada nosi crveni lak, i haljine na tufne. I nema vise crne ochi nego plave. Magija sochiva u boji.
Seti se chesto ljudi sa Blogoya....al eto...nema vremena ....ipak je udata zena...
Freeda ponekad dobije poneki shamar od svoga muza.... ali kaze da je to ok...zasluzuje ga ponekad...
a i taj njen muz voli da popije...omakne mu se...
a voli je...tako pricha....
Ne dozvoljava joj da radi...ali ne kako bi zivela kao kraljica, nego zato sto rad kvari zene. Pogotovu novinarstvo. To od zene pravi kurvu, a njen muz ne zeli kurvu za zenu. Freeda je , naravno, to shvatila, i oprostila se od karijere.
Freeda nema vishe ni mushke prijatelje...a sve prijateljice moraju proci kontrolu njenog muza. Ako ima neka neudata, ziva, promiskuitetna...ta u kucu ne ulazi. Kaze Freeda - pa zashto bih se i druzila sa takvima...?
Freeda vise nije zaljubljena...Freeda je udata.
Ona voli.
LAKO JE KADA TE
NEKO NI NE ZAVOLI !
TADA SAMO TAMNA STRANA
SRCA ZABOLI !
TESHKO JE KAD ZA NEKOG
JEDINOG I SVOG
POSTANESH ZRNCE SOLI !
TESHKO JE KADA TVOJ NEKO
PRESTANE DA TE VOLI !!!
