Jer kad ostaris

 niko ne kuca na tvoja vrata

ni potok s ribama od srebra

ni mlado zdrijebe vlazna oka

ni jabuka u cvatu,niko.

     Samo ja kad ostaris

kao oblak u tvojoj kafi

docicu u krombi kaputu

i cucu kad ti se moje ime omakne

i krene polako,sama od sebe

poslednja suza za mene.

      Jedan za drugim vozovi polako prolaze

kao i obicno stavices kacune u prozore

cini mi se da mjesec ramazana pocinje

pomalo je tuzno kada ostaris !

           Ova pesma moze biti i za slucajne prolaznike,ali oni zbog kojih je zaista ovde znace da je samo za njih.