Prođe još jedna noć.

Čudna.

Protkana nesanicom, trzajima i urlicima duše.

Ništa gore od ovakvih noći.

Nakon što te vidim, a ne nagledam te se.

Nakon što te osetim, a ne nauživam se.

Nakon što te dodirnem, a već sledećeg trena te nema.

Mogu se zakleti, još malopre si bio tu.

Osetila sam dodir kože,

miris,

pogled,

dah na mom vratu.

Okrenula sam glavu.

Pružila ruku.

Videla sam samo prazninu.

Ruka je ostala pružena u vazduhu.

Jer tebe nije bilo.