Trenutak. Naš.
|
Malopre.
To je taj momenat.
Problem je to što ga nisam svesna dok traje.
Momenat u kome zapravo nisam svesna ničega osim nas dvoje.
"Ukrašću te jednog dana..." - onda kada oboje budemo svesni tog trena u večnosti, tog traga u beskraju...
Ostajem bez daha, gušim se od čežnje koja cepa dušu na sitne deliće, od želje da si pored mene, da te ljubim, da te milujem, da te volim pogledom, da ti pričam dodirom, da mi staviš osmeh na lice - onako kako samo ti znaš...
|
Objavljeno: 25/2/2008, u 14:39 |
Nešto biste rekli... |
|
heheheheh ...............vraća namse blogoye
mislim prave tematike :-)))) |
Poslao/la: gulanfer u 15:55, 25/2/2008 |
Link |
|
| lepo:) |
Poslao/la: yin u 18:12, 25/2/2008 |
Link |
|
| trenutak je mnogo duži i teži i od vremena i od vječnosti...._ netko jednom reče..i ja sada prenosim |
Poslao/la: Nurlisoul u 19:34, 25/2/2008 |
Link |
|
Welcome back !
Da, da, lepo je vratiti se staroj tematici :)
A trenutak, da, najduži je i najteži, a tako neuhvatljiv! |
Poslao/la: BubaErdeljan u 23:25, 25/2/2008 |
Link |
|
| Cini mi se da je sav zivot sastavljen iz tih delica, sekvenci, koje skupljamo.. ako ih nismo svesni u jednom momentu onda ih kasnije skupimo. |
Poslao/la: jelenaartpoezija u 23:44, 25/2/2008 |
Link |
|
Тренутак је тренутак, али живот није план,
него све што се непланирано догоди.
Тренутак треба уграбити. Нежно :) |
Poslao/la: O100JA u 09:33, 29/2/2008 |
Link |
|
