emotions - BubaErdeljan

Мир Божији - Христос се роди!

Ето, нека прва реченица буде оптимистичка. А тужна сам. Јако. Много.

Теленор опет пукао. Нема мреже ни за лек. 1 сат после поноћи. Надам се да се ниси сломио кад си ишао у цркву. И надам се да знаш да мислим на тебе. И надам се да си упалио и свећу за мене.
Завршила данас читање књиге Сплеткарење са сопственом душом. Отплакала партију. Било их још неколико на помолу, али суздржала сам се. Одцвилела у себи.

"-Да ли си некад помислио...да ли си се икад запитао како би било да смо нас двоје остали заједно?

-Нисам, јер знам. Шта год да нас је снашло, најгоре или најлепше, за мене би то била срећа... Само то. Све остало је "shit", Марина... Често се сећам једног стиха који си ми давно рекла; не знам ко га је написао, неки Рус, чини ми се; нешто, као, љубазно се понашам према свом животу, али међу нама је одавно пукао јаз. То је то. Јаз. Тако ја живим. Укључујем се колико је нужно. Успешни капиталиста одради свој посао. И сви мисле да ми је феноменално. А ја непрестано дозивам тебе. Не именом. Дозивам те са две речи које никоме нисам рекао... Помози ми.

Покошена кајањем, пожелела сам да паднем на колена и да гласно наричем за њим живим, а за мене изгубљеним. За нама, заувек жељним.

-Шта да радимо нас двоје? Помози ми, Марина."

Ето, одломак из књиге. Натопљен мојим сузама. Наричем и кукам над нама живима цео дан. Над нама жељнима. Вриштала бих.
Боли.

Волим те. Одувек. Заувек. Наувек.
Волим те, душо моје душе...

Писмо.Тужно.Њему.

..: stare-nove emocije :..

..: dragi ljudi :..

..: linkovi :..

.: blog hosting :.